Majorka, biser Mediterana

“Priroda je ovde stvorila sve što pesnik i slikar mogu da zamisle: moćnu celinu sa beskrajno mnogo neiscrpno različitih pojedinosti, maštovite oblike, jasne konture, nesagledive dubine – sve je to već prisutno, umetnost nema šta da doda.” Žorž Sand

Od kada je Majorku sredinom 20. veka zahvatio “turistički bum”, koji joj širom otvara vrata prema svetu njena popularnost ne jenjava. Godinama se “stara mediteranska dama” drži na vrhu liste najpopularnijih letnjih destinacija. Turizam na Majorci doveden je do savršenstva, a u prilog tome ide i činjenica da ju je tokom 2014. godine posetilo 9.671.011 turista. Ovde se zapravo radi o destinaciji koja podjednako dobro ugošćuje masovni i elitni turizam, no poslednjih godina se razvijaju i drugi, selektivni oblici turizma.

U poređenju sa pojedinim turističkim destinacijama gde masovni turizam cveta zahvaljujući predivnim plažama, toplom moru, suncu i velikim, modernim hotelima, rizortovima, Majorka turiste ne želi da drži zatvorene u hotelskom kompleksu iz kojeg turista neće poželeti da izađe. Ono što ova destinacija nudi jeste pregršt sadržaja, tako da premalo vremena ostaje za boravak u hotelu – tek toliko da se udobno smestite, prespavate, uživate u izvrsnoj hrani tokom doručka/večere, a ostatak vremena da provedete istražujući ostrvo. To je zapravo i glavni moto kojim se vode na Majorci - od turizma svi moraju podjednako dobro živeti. Na taj način, skoro svi stanovnici ovog ostrva, a ima ih oko 800.000 direktni su ili indirektni učesnici u turizmu i od njega zarađuju svoju platu. 

Mnogi se pitaju zašto je Majorka posebna, zašto se pojedini turisti iz godine u godinu vraćaju ovom najvećem ostrvu Baleara, zašto je to Nemačka letnja destinacija broj 1… Da bi se dao odgovor na ovo pitanje ne treba odmah otkriti sva lica Majorke, a pisali su mnogi da je Majorka ostrvo sa 1000 lica. I kada otkrijete samo deo čarolije, vezaćete se još više i nikada je nećete pustiti. Tu magiju Majorke, bisera Mediterana, ukrasila je moćna lepota prirode, gde se tik uz prelepo more naslanja planinska idila Tramuntane. Centralnu oblast koja se širi oko Palme čini blago zatalasana ravnica Es Pla za koju meštani kažu da je duša i srce ostrva. Skrivena od ciljeva masovnog turizma, iza stabala maslina, bagrema i senki vitkih čempresa kriju se živopisna sela odakle na priobalje stižu voće i povrće, kožne rukotvorine, lončarski predmeti i biserni nakit koji su najčešći ostrvski suveniri. To je ujedno regija poznata po zaboravljenim vetrenjačama, često fotografisanom motivu Majorke.

More, planina, ravnica, vetrenjače, vinogradi, zavodljiva arhitektura – čini se da je Majorka preuzela najlepše iz različitih delova Španije i da ovo ostrvo slobodno možemo nazvati mini Španijom, kao što mnogi Španiju nazivaju mini kontinentom.

Čak je i glavni grad, Palma pomirio dva ljuta rivala – Madrid i Barselonu. Kosmopolitski šarm i kraljvska elegancija ovde su savršeno uklopljeni sa modernističkom arhitekturom i zdanjima na kojima su radili Gaudijevi učenici. Šetnja Palmom uglavnom počinje na Španskom trgu (Placa Espanya) gde se nalazi i glavna železničko-autobuska stanica. Odatle se šetnja nastavlja ulicom San Migel (San Miguel) gde nailazite na pregršt prodavnica, a ulica vas vodi do Glavnog trga (Placa Mayor). Ono što treba napomenuti jeste odlična turistička signalizacija i putokazi koji vas ukoliko ih sledite vode ka željenom odredištu. Većina se uputi ka katedrali SEU koja dominira gradom. “Katedrala svetlosti” je simbol Palme i jedna od najvećih gotskih crkava na svetu, a posebno je upečatljiva južna fasada prem Parc de la Mar sa visokim stubovima i kapijom kroz koju se izlazi do svojevrsnog vidikovca Puerta del mirador. Početkom 20. veka katalonski arhitekta Antonio Gaudi obnovio je neke delove unutrašnjosti crkve. Istorijsko jezgro grada čini splet 

uskih uličica, crkava i zanimljivih plemićkih kuća od kojih svaka poseduje izuzetno lep patio, tj. unutrašnji vrt. Veoma otmen za šetnju, ali i za šoping jeste Passeig des Born. Sa druge strane, u centru grada nalazi se četvrt Santa Katalina (Santa Catalina) sa vetrenjačama, uskim uličicama i velikim brojem restorana i barova. Ova stara ribarska četvrt postala je veoma popularna poslednjih godina, a cene nekada skromnih ribarskih kuća i stanova skočile su vrtoglavo. Paseo Maritimo, atraktivna avenija pored mora sa velikom marinom i drvoredom palmi, predstavlja svojevrsno predvorje Palme, a tu su načičkani restorani, barovi, klubovi i diskoteke. Nad gradom bdi zamak kružnog oblika nazvan Bellver upravo po izvanrednom pogledu na čitav zaliv Palme koji se sa njega pruža. Osim kulturno-istorijskih znamenitosti, zanimljivog noćnog života, bogate gastronomske ponude, u Palmi možete uživati i u šopingu s obzirom da letnje rasprodaje tradicionalno počinju 1.jula i traju sve do kraja leta.

Svi putevi na ostrvu vode ka glavnom gradu, ali i iz glavnog grada veoma lako se možete otisnuti na bilo koju stranu. Vožnja, bilo da koristite javni prevoz ili rent-a-car neće trajati duže od sat vremena. Za one koji su željni šopinga, nakon 15min vožnje vozom iz Palme stiže se do outlet sela FESTIVAL PARK, ali i do malenog mesta Santa Maria gde se nalaze poznate vinarije koje su otvorene za posetioce. Palma i gradić Soljer koji se nalazi na severu ostrva povezani su starom železnicom, a turistički vozić za 45min savlada planinu Tramuntanu i stiže na drugi kraj ostrva. Tramvaj sa stažem dužim od 100 godina saobraća na liniji od mesta Soljer do mesta Port Soljer. Boravak na Majorci treba iskoristiti kako bi se posetila i Valjdemosa, rustično mestašce u kojem ćete imati priliku da obiđete kraljevski kartuzijanski manastir sa crkvom, apotekom, monaškim ćelijama i sobu u kojoj su ljubavnici Frederik Šopen i Žorž Sand proveli davnu, hladnu zimu. Nakon romantične Valjdemose, zanimljiva je vožnja preko planinskog venca Tramuntana starim putem koji vrvi od vidikovaca, sve do mesta Deia gde se možete spustiti do jedne od najlepših stenovitih plaža na ostrvu.

Plaže Majorke su posebna priča, a veoma često i jedan od glavnih razloga zašto se turisti opredeljuju za ovu destinaciju. Teško je reći koliko je plaža na obali dugoj 555km, ali  okvirno 158 peščanih plaža, 21 stenovita i 28 šljunkovitih. Veoma lako, uz mapu i jasno određen cilj i samostalno možete stići do željene plaže. Majorka može da se pohvali odličnom mrežom puteva, a skoro celo ostrvo preseca i autoput. Ukoliko povučete zamišljenu liniju duž ostrva, od tačke A do tačke B (pod uslovom da se radi o najudaljenijim tačkama) ne treba vam više od 1h30min vožnje. Putevi su odlično obeleženi i ne predstavljaju problem ni za one koji se malo lošije snalaze. Za one koji vole avanturu i malo zahtevniju vožnju, tu je planinski venac Tramuntana sa mnogo serpentina i putem koji se, neprekidno vrludajući, provlači kroz lavirint stena. Taj put je izgrađen početkom 20. veka skromnim sredstvima i spušta se ka moru. Najpoznatija krivina je “čvor na kravati” pošto tu put pravi zaokret od 300 stepeni. Upečatljiv je i prolaz Kaval Bernat gde se put probija kroz usku raselinu između 2 stene. Upravo na severnoj obali nailazite na bajkovite plaže.

Ukoliko želite, i brodićima se može stići do pojedinih atraktivnih plaža na severnoj obali. No, na Majorci ne očekujte brodiće kao na Grčkim ostrvima, Crnogorskom primorju… Majorka je oduvek gradila svoj jedinstven imidž i trudila se da bude drugačija od ostalih. Tako će vam se ovde u ponudi naći i party boats, šoping ture brodovima, luksuzni gliseri koji će vas povesti u nezaboravnu avanturu na severu ostrva, brodovi koji vas prevoze do susednih ostrva poput Ibice i Menorke...

Na putu ka istočnoj obali, nezaobilazne su pećine. Pećine Majorke su čuvene ne samo zbog svoje veličine, nego i zbog stalagmita od koji su neki visoki puna 22m. Najpoznatiji pećinski kompleks se nalazi na istočnoj obali kod mesta Portokristo. Ovaj pećinski kompleks “Zmajevih pećina” (Cuevas del Drach) po nalogu nadvojvode Ludviga Salvadora istražio je francuski spaleolog Martel, isto kao i Hams, koje se nalaze nešto zapadnije. U Cuevas del Drach se nalazi podzemno jezero – danas efektna pozornica mnogih koncerata. Lago Martel u Cuevas del Drach se smatra najvećim jezerom te vrste na svetu. Prema legendi, u tim pećinama živeo je zmaj koji ih je branio i po njemu je pećinski kompleks i dobio ime koje danas nosi.

Majorka ne pruža samo vizuelni užitak. Prilikom istraživanja ostrva svakako ćete imati prilike da se upoznate sa raznim kulinarskim đakonijama. Lokalni kulinarski specijaliteti su  paelja (sa mesom, morskim plodovima, mešana), španska šunka (jamon Serano, Iberico), sobrasade (svinjske kobasice koje imaju ređu smesu i ljutkastog su ukusa), “pa amb oli” (hleb, maslinovo ulje, paradajz, šunka i sir), frit mallorquin (prženo povrće sa iznutricama), empanadas (pite sa mesom, povrćem), dodatak većini jela „ali oli“ (namaz od maslinovog ulja i belog luka)… Od poslastica, tu je

nezaobilazna ensaimada, slatko lisnato testo u obliku pužića posuto šećerom u prahu. Najukusniji sladoled na ostrvu ćete probati u gradiću Soljer, kao i najbolju ceđenu pomorandžu. U Valjdemosi uz kolač koji se pravi od krompira (coca de patatas) obavezno probajte osvežavajuće bezalkoholno piće “horchata” koje se pravi od badema. Tradicionalno majorkansko alkoholno piće koje se pravi od bilja je “hiebras”, a napoznatiji brend je Tunel. Taj liker zelenkaste boje svugde na ostrvu se pije nakon obeda. Postoji u suvoj i slatkastoj varijanti, a podjednako je popularan i gorki liker

palo. Dugo na Majorci nije bilo vina vrednog pomena, međutim u poslednje vreme proizvođači vina uspevaju da se nadovežu na stari kvalitet. Neka od najboljih majorkanskih vina potiču iz Binisalema i Santa Marie, mesta koje se nalazi u unutrašnjosti ostrva. Na zapadnoj obali u mestu Banjalbufar, što na arapskom znači mali vinograd na moru, pravili su belo vino od grožđa malvazija. Bilo je toliko dobro da su ga isporučivali na dvor aragonskih kraljeva. Znatno ranije tu malvaziju su pili rimski carevi o čemu svedoče rimske amfore na dnu mora ispred Banjalbufara. Među najpoznatijim vinarijama u Macia Battle, Jose Ferrer… U neograničenim količinama toče se i sangria i pivo. U Arenalu, omiljenom nemačkom letovalištu na Majorci sve odiše atmosferom Oktober festa, a jedna ulica čak nosi i ime omiljenog pića u Arenalu – Ulica piva (Bierstraße).

Kada je u pitanju izbor hotela na Majorci, imajte na umu da se turisti dosta kreću i da se malo vremena provodi u hotelu. Na Majorci postoji više zona, a najaktuelnije su: ZONA ZAPADNO OD PALME - pretežno engleski turisti (Magaluf, Palma Nova, Santa Ponsa, Paguera, Kamp de Mar... ) i ZONA ISTOČNO OD PALME - pretežno nemački turisti (Kan Pastilja, Arenal, Playa de Palma...).  U Arenalu i Magalufu obratite pažnju na lokaciju hotela ukoliko tražite miran odmor.

U zoni istočno od Palme se nalaze mesta Can Pastilla, Playa de Palma i Arenal. Spojena su dugačkom peščanom plažom. Šetalištem nuz plažu se može šetati između mesta, a od pre par godina je otvorena i biciklističko-pešačka staza ka Palmi. U ovoj zoni tradiconalno letuju Nemci, tako da je atmosfera slična Oktoberfestu. Inače, ova zona pripada opštini Palma i busevi koji povezuju mesta sa gradom voze od 6h ujutro – 1.20h uveče, a cena karte je 1,50EUR.

Zona zapadno od Palme je karakteristična po manjim uvalama, samim tim je i more mirnije u odnosu na istočnu zonu. Ovde tradicionalno letuju Englezi, a Magaluf je prestonica njihovog ludila. Autobusi su međugradski i saobraćaju kraće, a cena karte je skuplja u odnosu na istočnu zonu. Veliki broj tematskih parkova oplemenjuje sadržaj ove zone. Tu je Marineland, gde deca mogu uživati u nastupu delfina, morskih lavova u mesto Portals Nous čija marina Puerto Portals važi za najexkluzivniju na ostrvu. Osim najluksuznijih i najskupljih modela jahti i automobila, u restoranima poput Tristan, Wellies, Edi's često i rado viđeni gosti su i članovi španske kraljevske porodice koja tradicionalno letuje tokom avgusta meseca na Majorci. Promenada je modna pista ljudske taštine, a dokoličariti na njoj je postao ritual.

Vožnja od aerodroma do hotela koji se nalaze van napopularnijih zona u zalivu Palme, bilo da su u pitanju severna ili istočna obala na ostrvu ne traje duže od sat vremena.

Na severu ostrva se nalazi zaliv Alkudije dugačak oko 13km i jedna od najlepših plaža na ostrvu, Playa de Muro. Hotelska infrastruktura je odlična i u potpunosti prilagođena porodičnom odmoru, dok je stari grad Alkudija opasan srednjovekovnim zidinama i mesto gde sa malo hoda možete otići daleko u prošlost. Za one koji traže malene, skrivene uvale (cala) istočna obala predstavlja pravi izbor, a jedno od najšarmatnijih mesta je Cala d’Or koje asocira na Grčku po arhitekturi.

Kao što je logično, i ova priča kao i sve druge trebale bi imati zaključak. Međutim, o Majorci su pisali mnogi. Ovo ostrvo inspirisalo je pisce, pesnike, slikare i mnoge druge. Svi su joj se vraćali, a to samo znači da sa Majorkom nikada niste na “adios” već na “hasta la proxima”, tj. do sledećeg viđenja… Do onog trenutka dok ne otvorite nova poglavlja  koja će vas povesti u novu avanturu…

Marokanska kuhinja

Najveća i najpoznatija od tri afričke kraljevine, razdvojena od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. To je zemlja sa mnogobrojnim i jako izraženim prirodnim i društvenim kontrastima. U istim granicama su plodne ravnice, preko 4000 m visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze usred nepregledne Sahare, gotovo 3000 km atlantskih i preko 500 km mediteranskih obala i predivni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa koji neobično podsećaju na alpske pejzaže po kojima je Maroko prozvan „afričkom Švajcarskom“. Neizmerno bogati i krajnje siromašni žive na istom prostoru. Ljudi su izuzetno ljubazni, nasmejani i smireni. Kraljevinom vlada kralj Mohamed VI, omiljen u narodu zbog svoje jednostavnosti i neposrednosti. Pored kosmopolitske Kazablanke, jedne od najlepših afričkih luka, nezaobilazna mesta za posetu ovoj zanimljivoj i raznolikoj zemlji su „carski“ gradovi Rabat, Fes, Marakeš i Meknes. Sahara, obodi snegovitih planina Atlasa, visoki rečni kanjoni i Atlanski okean - u jednoj zemlji. Gotovo idealna geografska i klimatska pozicija učinila je Maroko toliko atraktivnom turističkom destinacijom, da je obavezna meta kako svetskih putnika.

Maroko, zemlja na severu Afrike, prepuna je bogatog kulturnog nasleđa, istorije i tradicije. Kraljevina Maroko, najzapadnija od severnoafričkih država poznatijih kao Magreb- arapski zapad razdvojena je od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. To je veoma zanimljiva zemlja, sa mnogobrojnim prirodnim i društvenim kontrastima. U istim granicama su plodne ravnice sa preko 4.000 m, visoki vrhovi Atlasa i zelene oaze usred nepregledne Sahare. Na obalama Atlantika nalazi se plodna ravnica, dok je mediteranska obala Maroka pretežno planinska. Čudesni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa podsećaju na alpske pejzaže po kojima Maroko nazivaju „afrička Švajcarska“. 

U kuhinji Maroka spojeni su utIcaji Mediterana i visokih planina Atlasa sa zlatnim peskom Sahare. Osnovne namirnice i način na koje se one pripremaju dobro su nam poznate, kuhinja Maroka gotovo je mediteranska, no uz dodatak mnogih začina i ponekog detalja zbog kojeg je otkrivanje marokanske kuhinje pravi gastronomski doživljaj. Nacionalna jela su kus-kus i "tajine".

Kus kus je tipična namirnica severne Afrike, a pretpostavlja se da od tamo i potiče (iako se kao mogućnost spominje i Kina). To su zapravo sitne kuglice dobijene obradom pšenice (semolina), koju karakteriše visok sadržaj glutena. Iako se najčešće radi od pšenice, u pojedinim područjima upotrebljavaju se i ječam i proso. Tradicionalno se kus kus priprema ručnim oblikovanje sitnih kuglica od semoline navlažene vodom, koje se onda posipaju sitnim brašnom i prosijavaju dok se ne dobije željena veličina, te se zatim suše na suncu. U Maroku se kus kus kuva na pari što traje dosta dugo, no nagrada je mekano i pahuljasto jelo, a kuglice nisu međusobno slepljene. Nama je poznatija industrijska verzija polu-gotovog kus kusa koji se vrlo brzo priprema namakanjem u vrućoj vodi. Iako bi se u našoj kuhinji kus kus smatrao prilogom, u Maroku je to glavno jelo, osnova svih jelovnika,  koje se jede uz povrće i komadiće mesa kojima specifičan okus daju začini.

Tajine (izgovara je "tažin") je jelo, no ujedno i posuda u kojoj se hrana priprema. Tajine je glinena posuda koja se sastoji od plitke okrugle zdelice i konusnog poklopca koji omogućuje da se kondenzovana tečnost zadržava unutar posude. Zbog toga je meso pripremljeno na ovaj način vrlo sočno. U pripremi tajina kombinuju se komadi mesa (obično delovi lošijeg kvaliteta), ređe ribe uz razno povrće, najčešće šargarepu, krompir, patliđan, te dodatak maslina, limuna, ponekad voća i orašastih plodova. Začini su najvažniji deo pripreme,  a najčešće se koriste cimet, šafran, đumbir, kumin i paprika.

Mechoui predstavlja celo pečeno jagnje i smatra se poslasticom, te je vrhunac mnogih slavlja (slično kao i kod nas).

Marokanska je kuhinja kombinaciju berberske, arapske i andaluzijske kuhinje s mnogo začina poput kumina, đumbira, šafrana i korijandra. 

Uz jelo se pije čaj od nane, a posle se poslužuju slatkiši prepuni susama, badema i meda:  kolačići "utopljenih" u slatkom sirupu i poslastice od lisnatog testa punjenog  kremovima. 

Zemlje Magreba poznate su po proizvodnji urmi, ovde ih ima doslovno na svakom koraku. I to svakojakvih vrsta (suve, sveže, iz ovog ili onog regiona…). Cene se kreću od 20 do 80 dirhama za kilogram.

Sem u luxuznim restoranima, uglavnom predviđenim za turiste, hrana se nudi u oskudno opremljenim prostorima veličine 2 x 2 metra, s priručnih štandova i kolica, – doslovno na svakom koraku. 

Mirisi prženja, začina i iznutrica (koje su neizostavni deo ishrane) na ulici su toliko intenzivni da su ponekad čak i neugodni. Uobičajeno je pojesti supu od leće s nogu na cesti, od prodavača koji je jelo skuvao kod kuće pa s loncem na ulici zarađuje za život; kupiti omlet pripremljen na ulici u tiganju na plinskoj boci ili predahnuti uz štand s puževima i pojesti nekoliko uz dodatak maslina.

Koliko god je ponuda obroka na putu raznolika, to je tek uvod u šarenilo na tržnici. S jedne strane vas oduševljava gužva i vreva u uskim uličicama, te bogata ponuda sočnog voća i povrća (u Maroku je sve organsko, nema velikih industrijskih plantaža, upotreba pesticida je minimalna, a traktori izuzetno retki i polja se uglavnom obrađuju ručno ili uz pomoć magaraca).

Pogled na higijenske uslove, posebno u mesarama pomalo je zastrašujući. Sveprisutne mačke ležerno sede na pultu uz meso, koje je izloženo visokim temperaturama najčešće bez ikakvih vitrina ili frižidera. Žive kokoške i golubovi kolju se na licu mesta, pa definitivno znate da ste kupili sveže meso.

Ako trebam navesti manu obedovanja u Maroku, osim povremene zabrinutosti zbog higijene prilikom pripreme hrane, to bi definitivno bila nedostupnost alkohola. U starim delovima grada gotovo ga je nemoguće dobiti dok ćete u turističkim restoranima za relativno visoku cenu dobiti poprilično loše marokansko vino. 

Pomalo frustrira kada uz obavezni couvert od prekrasnih maslina (različite sorte pripremljene na više načina, pečene, sveže, ukiseljene, sa začinima) umesto hladnog piva pijete neizostavni topli čaj od sveže mente (čaj je prekrasan, no više paše uz doručak nego večeru). Lokalna piva su Casa i Flag, dok od belih vina imaju Coquillages i Semillant Blanc, a od crvenih President, Beauvallon, Medallion Cabernet i Siroura S Syrah.

Doručak je prekrasan uvod u dan uz izbor više tipova hleba, pogača, palačinki, s definitivno najzanimljivijim "berberskim hlebom"  - mekan, sočan, blago slankasti ukus, izgledom poput algi. Kao nasleđe francuskih kolonizatora kroasani i ostale divote od lisnatog testa ukusni su gotovo kao u Parizu.

NAPOMENA: Živeći u bitno lošijim uslovima nego Evropljani, domaći ljudi su verovatno mnogo izdržljiviji na nečistoće koje za nas nisu bezazlene. Stoga opasnost od trovanja hranom i vodom u Maroku neprestano preti. Loši frižideri i česte redukcije struje izuzetno opasnim čine sve što u njima stoji, posebno sladoled. Mesare i ribarnice na tržnicama frižidere ni nemaju, već su njihovo meso i riba mamci za beskonačne rojeve muva. Nesumnjivo je da se to isto meso i riba kasnije poslužuju i u mnogim restoranima. Voda iz vodovoda uglavnom nije dobra i njen kvalitet varira, pa je najbolje piti isključivo flaširanu vodu. Međutim, ni to nije uvek sigurno. Čest je naime slučaj da pojedinci zarađuju tako da toče vodu iz vodovoda u prazne boce koje poslije prodaju turistima. Na pojedinim fontanama katkad samo na arapskom i eventualno francuskom piše da voda nije za piće. Zbog nepažnje, nebrige ili neznanja marokanskih domaćina europski turisti vrlo često imaju velikih zdravstvenih problema i neugodnosti tokom putovanja.

Ansi - Alpska Venecija

Ukoliko se tokom zimske ski-sezone uputite ka francuskim Alpima, vredelo bi posetiti Ansi (fr. Annecy), jedan od najšarmantnijih gradova u istočnoj Francuskoj u regionu Rona-Alpi. Ansi je glavni grad departmana Gornja Savoja, a leži na obali istoimenog jezera i na samo 40-ak km od Ženeve (Švajcarska) i 140km od Liona (Francuska).

Smešten na 458m nadmorske visine, Ansi poseduje mešavinu različitih podneblja Francuske, savršeno uklopljenih u jednu celinu.  Romantični ambijent ovom mestu daje srednjevekovna arhitektura, reka Tiu (fr. Thiou), jezero Ansi (fr. Lac d’Annecy), kanali, mostovi, uske uličice, cveće i snegom prekriveni planinski vrhovi. Ansi često nazivaju „Alpskom Venecijom“, upravo zbog mnogobrojnih kanala koji prolaze grad. Nekoliko izuzetnih građevina koje izlaze iz kanala i reke koja se uliva u jezero posetioce uglavnom ostavljaju bez daha.

Jezero je poseban vizuelni doživljaj i Francuzi ga jednostavno nazivaju Le Lak (jezero). Tokom leta se može kupati u njemu, a plaže su izuzetno lepo uređene. Boja vode je azurnoplava, pa na trenutak izgleda kao da se boravi pored mora. Na ušću gradske reke u jezero nalazi se Most ljubavi (fr. Pont des Amours), idealno mesto za zaljubljene. Jezero sa leve strane okružuju planinski vrhovi Mont Veyrier (1299m) i impozantni Tournette (2351m), dok se sa desne strane iznad jezera uzdižu Le Semnoz (1699m), Roc Boeufs (1774m) i La Sambuy (2198m).

Imperial Palace ne predstavlja samo luksuzni hotel na obali jezera, već i kazino i kongresnu dvoranu. Sa terase ovog kompleksa može se uživati u pogledu na jezero dok svež planinski vazduh i miris ruža ispunjavaju vazduh.

U starom delu grada se nalazi jedna od najfotografisanijih građevina u Francuskoj, stari zatvor (fr. Palais de L’Ile). Ovo zanimljivo zdanje izgrađeno je na prirodnom stenovitom ostrvcetu tokom srednjeg veka. Zatvor koji neobično podseća na brod koji plovi rekom Tiu ka jezeru, otvoren je za posetioce, a cena ulaznice staje 3,70 €.

Posebnu čar Ansiju daje zamak (fr. Château d’Annecy) iz 13. veka koji se nalazi na uzvišenju, u starom delu grada. Iako u ovom zamku nisu živeli ni prinčevi, ni princeze izuzetno je zanimljiv za obilazak. 

Deo zamka je rezervisan za privremene postavke, dok stalnu postavku čini kolekcija umetnosti i istorije Ansija i alpskih jezera. Cena ulaznice je 5,20 €. Sa vidikovca se pruža fantastičan pogled na grad i jezero.

U zanimljivom planinskom okruženju Crêt du Maure nalazi se bazilika Visitation. Ukoliko prilazite Ansiju iz bilo kog pravca, primetićete zvonik bazilike izgrađene u prvoj polovini 20. veka.

U gradu se nalazi veliki broj crkava, fontana, zanimljivih radnjica... Standard u Ansiju je izuzetno visok. Mnogi stanovnici ovog francuskog gradića rade u Švajcarskoj i s toga su cene u gradu ekvivalentne onima u Švajcarskoj, a ponekad i malo više. Osim odličnih večera u restoranima, u malim porodičnim prodavnicama Ansija mogu se kupiti i izuzetni kozji žuti sirevi koji su vrhunskog kvaliteta i jedinstvene arome.

  

Info Ansi:

Nalazi se u... Istočnoj Francuskoj u regionu Rona-Alpi; departman Gornja Savoja

Stanovništvo... Ansi je gradić u kojem živi oko 50.000 stanovnika

Kako stići... Švajcarska avio-kompanija Swiss AirLines ima redovne letove između Beograda i Ženeve po izuzetno povoljnim cenama za Economy Light klasu (od 47€)

Dokumenta... Potreban je novi biometrijski pasoš Srbije.

Klima...  Minimalna prosečna dnevna temperatura tokom zime -3°C, maksimalne prosečne temperature tokom leta 26°C

Vremenska razlika... Nema vremenske razlike između Srbije i Francuske

Jezik... Francuski.

Novac... Zvanična valuta je euro.

Smeštaj... Hotel Splendid 3*, Mercure Annecy Centre 4*, L'Impérial Palace 4*

Informacije... http://en.lac-annecy.com/  http://musees.agglo-annecy.fr/  http://www.annecy-town.com/

Kako se kretati... U centru Ansija se nalazi glavna autobuska i železnička stanica odkle se možete kretati TGV-om ili autobusom u željenim pravcima. Autobusom se iz Ženeve do Ansija stiže za 1H40 (red vožnje http://www.frossard.eu/plans_lignes_fr.phtml)

Novogodišnji praznici u Španiji

Dani uoči dočeka Nove godine su pravo vreme za slavlje i radosti. Početak novog godišnjeg ciklusa. Za mnoge novi početak, sa kojim ostavljaju sve brige i tuge u prošloj godini. Različite kulture imaju svoje specifičnosti u dočeku nove, nastupajuće godine. Tradicije i običaji posebni su za svaku regiju, zemlju i narod. Kao i u većini drugih zemalja, početak decembra meseca obeležava se kićenjem gradskih ulica, izloga, restorana, kafea, i kuća, koji će upriličiti prazničnu atmosferu i doneti osmehe stanovnicima gradova. Osećaj da Nova Godina stiže, čini da ljudi vedrije gledaju na svet oko sebe. Španija i temperamentni Španci, imaju više značajnih dana pre Novogodišnje noći ali i nakon nje.

Važan dan je 22. DECEMBAR, DAN NAJVEĆE LUTRIJE ŠPANIJE, koji datira još od 1763. kada ga je proglasio Carlos III. Svake godine se ova lutrija održava istog dana, jer je vredna kao simbolički momenat utvrdjivanja proslava Nove Godine u Španskom narodu.

24. DECEMBAR JE DAN NAZVAN “NOCHEBUENA”, ILI BOŽIĆNO VEČE. Uz bogat meni, Španci proslavljaju ovaj dan. U zavisnosti od regiona, smenjuju se glavna jela na trpezi, ali najpoznatije jelo koje se sprema na ovaj dan je pečenje, i to jagnjeće ili praseće (Castilla León, Castilla la Mancha, i u Madridu), ćuretina ili pečena patka (Andalusia), morski plodovi u velikim količinama (u priobalju). Od dezerta, često spremaju slatkiše koji su poreklom Arapski, od meda, jaja i badema, i piju piće cava, špansko penušavo vino.

25. DECEMBAR JE DAN BOŽIĆA, NAZVAN “NAVIDAD”, koji se slavi tradicionalno kao i u većini zemalja na svetu. Slavlje se nastavlja od predjašnjeg dana.

Špancima, kao i svim drugim ljudima sveta, DOČEK NOVE GODINE predstavlja pravu radost. Okupljaju se porodice, prijatelji i u pesmi i veselju dočekuju ponoć zajedno. Nova godina na Španskom jeziku kaže se „NOCHEVIEJA“, u kojoj svi građani očekuju spektakularni vatromet u ponoć. Još od davnih vremena, priređuju vatromete u čast dolaska Nove godine, uz pravljenje velike buke! Prema starim verovanjima, buka i vatra teraju zle duhove, i donose radost i dobru sreću.

Običaj koji je vezan za Špance je da u Novogodišnjoj noći dok otkucava ponoć, pojedu 12 ZRNA GROŽĐA, koje će doneti sreću za svih 12 meseci u narednoj godini. Veruje se da će nova godina biti srećna i uspešna za svakoga ko uspe da pojede svih dvanaest zrna u toku poslednjih 12 sekundi stare godine. Ovaj običaj vuče korene iz 1909. godine, kada su alikantinski vinogradari, kako bi spasli od propadanja i prodali veliki višak grožđa koje je te godine izuzetno dobro rodilo, izmislili ovaj običaj, prema hronikama iz tog vremena. Najpoznatije grožđe koje se jede uoči ponoći je Vinalopé, upravo iz Alikantea. 

Kako je vreme prolazilo, običaj se nadograđivao drugim, manje više izmišljenim ritualima, koji su se prenosili od usta do usta, a sve u cilju da se prizove sreća, ljubav, zdravlje. Tako na primer, novogodišnje noći treba obući nov donji veš - ako se priželjkuje ljubav, onda treba nositi crveni donji veš, ako se želi novac, onda donji veš treba da bude žute boje. 

Takođe se veruje da za tu noć treba dobro očistiti kuću i izbaciti sve staro, a takođe da treba nazdraviti sa zlatnim prstenom u čaši i na jednoj nozi. Piće te noći mora biti penušavo vino, jer se veruje da mehurići koji se stvaraju pri sipanju su mehurići sreće. Takođe neki bacaju čašu vode kroz prozor, jer se veruje da time udaljavaju i odstranjuju tugu i nesreću od sebe i svog doma. Međutim, najukorenjeniji i najpraktikovaniji običaj koji se praktikuje u noči novogodišnjeg dočeka su dvanaest zrna grožđa. Broj dvanaest je izabran zbog dvanaest meseci koje ima godina, svaki otkucaj i svako zrno za po jedan mesec u godini. Širom Španije ponoć se obično dočekuje na trgovima i ulicama i uz zvona crkvi i vatromet, sugradjani čestitaju jedni drugima dolazak Nove Godine, i raduju se trenutku! U Madridu, tradicionalno se okupljaju u ponoć na trgu Puerta del sol, u Barseloni je to nekad bio trg Plaza Katalunja, a sada je Tore Agbar (Žan Nuvel). U drugim gradovima takođe su glavni trgovi mesta gde se ljudi sakupljaju kako bi zajedno pojeli zrna gržđa i čestitali jedni drugima novu godinu. Neki proizvođači su u ovom običaju videli izuzetnu priliku za dobar poslovni potez, te se počev od 2000. godine mogu kupiti konzervice sa 12 oljuštenih zrna grožđa bez semenki.

Takodje je običaj pojesti ČOKOLADU SA KEKSOM, ili čokoladne kolačiće, u ranu zoru prvog jutra Nove godine koja će sa puno slasti završiti celonoćno slavlje.

Još jedan važan datum vezan je za 6. Januar Nove godine - Dan Tri Kralja - "Los Reyes Magos". Sveta tri kralja, nazvani još Biblijski magi, sveta tri cara ili sveta tri mudraca, bili su neobični stranci koji su, prema hrišćanskom predanju, došli iz daleka pokloniti se novorođenčetu Isusu. Njihova imena su Baltazar, Melkior i Gaspar. Prema Evanđelju po Mateju, došli su s istoka u Jerusalim, da se poklone Isusu. Pratili su zvezdu repaticu, betlehemsku zvezdu. U Jerusalimu, ih je primio kralj Herod, koji ih je želeo prevariti, s ciljem da mu kažu, gde se Isus rodio, tako da ga može ubiti. Kada su pronašli Isusa, darovali su mu tri dara: tamjan (kao Bogu), zlato (kao kralju) i plemenitu mast, smirnu (kao čoveku). Potom im Bog zapovedi, da se ne vraćaju Herodu i vrate se drugim putem u svoju zemlju. Tri kralja su predstavnici poganskih naroda, koje je Bog pozvao u svoje kraljevstvo, time što im je javio rođenje Spasitelja. Poslije smrti tri kralja njihove relikvije su odnešene u Carigrad, nakon što ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije otišle u Milano, a zatim i u Keln u nemačku katedralu, gde su i danas. Melkior je zaštitnik putnika i Svetskog dana mladih, a Baltazar obolelih od epilepsije. Praznik se slavi 6. januara, u pitanju je katolički praznik i neradni dan. Praznikom Bogojavljenja ili Tri kralja zaključuje se središnji skup božićnih običaja.U Španiji, svaki od mudraca predstavlja po jedan continent - Evropu Melchior, Aziju Gaspar i Afriku Baltazar.

Dan pre toga, 5.januara, održava se parada o dolasku Tri Kralja, i stanovnici gradova izlaze na trgove i ulice gde učestvuju u slavlju povodom dolaska Gaspara, Melkiora i Baltazara u njihov grad! Najveća parada održava se u Barseloni, gde Tri kralja dolaze brodom do obale gde ih dočekuje radosno stanovništvo i gradonačelnik Barselone i kočijama odlaze do centralne arene Olimpijskog stadiona, i na tom putu deci dele slatkiše i bombone. U noći 5.januara, deca svoje cipelice ostavljaju na terasama, prozorskom simsu ili na vidljivom mestu u kući, da bi im Gaspar, Melkior i Baltazar u toj noći ostavili poklone. 6. Januara se tradicionalno sprema dezert koji se zove “Roscón de los Reyes”, veliki kolač u obliku prstena ukrašen sa kandiranim voćem, simbolično predstavljajući prsten sa rubinima i safirima koji je ukrašavao odore od Tri Kralja, Gaspara, Melkiora i Baltazara. Negde unutar kolača je iznenađenje, i ko ga od ukućana pronađe postaje krunisan Kralj ili Kraljica tog presvetog dana.