Majorka, biser Mediterana

“Priroda je ovde stvorila sve što pesnik i slikar mogu da zamisle: moćnu celinu sa beskrajno mnogo neiscrpno različitih pojedinosti, maštovite oblike, jasne konture, nesagledive dubine – sve je to već prisutno, umetnost nema šta da doda.” Žorž Sand

Od kada je Majorku sredinom 20. veka zahvatio “turistički bum”, koji joj širom otvara vrata prema svetu njena popularnost ne jenjava. Godinama se “stara mediteranska dama” drži na vrhu liste najpopularnijih letnjih destinacija. Turizam na Majorci doveden je do savršenstva, a u prilog tome ide i činjenica da ju je tokom 2014. godine posetilo 9.671.011 turista. Ovde se zapravo radi o destinaciji koja podjednako dobro ugošćuje masovni i elitni turizam, no poslednjih godina se razvijaju i drugi, selektivni oblici turizma.

U poređenju sa pojedinim turističkim destinacijama gde masovni turizam cveta zahvaljujući predivnim plažama, toplom moru, suncu i velikim, modernim hotelima, rizortovima, Majorka turiste ne želi da drži zatvorene u hotelskom kompleksu iz kojeg turista neće poželeti da izađe. Ono što ova destinacija nudi jeste pregršt sadržaja, tako da premalo vremena ostaje za boravak u hotelu – tek toliko da se udobno smestite, prespavate, uživate u izvrsnoj hrani tokom doručka/večere, a ostatak vremena da provedete istražujući ostrvo. To je zapravo i glavni moto kojim se vode na Majorci - od turizma svi moraju podjednako dobro živeti. Na taj način, skoro svi stanovnici ovog ostrva, a ima ih oko 800.000 direktni su ili indirektni učesnici u turizmu i od njega zarađuju svoju platu. 

Mnogi se pitaju zašto je Majorka posebna, zašto se pojedini turisti iz godine u godinu vraćaju ovom najvećem ostrvu Baleara, zašto je to Nemačka letnja destinacija broj 1… Da bi se dao odgovor na ovo pitanje ne treba odmah otkriti sva lica Majorke, a pisali su mnogi da je Majorka ostrvo sa 1000 lica. I kada otkrijete samo deo čarolije, vezaćete se još više i nikada je nećete pustiti. Tu magiju Majorke, bisera Mediterana, ukrasila je moćna lepota prirode, gde se tik uz prelepo more naslanja planinska idila Tramuntane. Centralnu oblast koja se širi oko Palme čini blago zatalasana ravnica Es Pla za koju meštani kažu da je duša i srce ostrva. Skrivena od ciljeva masovnog turizma, iza stabala maslina, bagrema i senki vitkih čempresa kriju se živopisna sela odakle na priobalje stižu voće i povrće, kožne rukotvorine, lončarski predmeti i biserni nakit koji su najčešći ostrvski suveniri. To je ujedno regija poznata po zaboravljenim vetrenjačama, često fotografisanom motivu Majorke.

More, planina, ravnica, vetrenjače, vinogradi, zavodljiva arhitektura – čini se da je Majorka preuzela najlepše iz različitih delova Španije i da ovo ostrvo slobodno možemo nazvati mini Španijom, kao što mnogi Španiju nazivaju mini kontinentom.

Čak je i glavni grad, Palma pomirio dva ljuta rivala – Madrid i Barselonu. Kosmopolitski šarm i kraljvska elegancija ovde su savršeno uklopljeni sa modernističkom arhitekturom i zdanjima na kojima su radili Gaudijevi učenici. Šetnja Palmom uglavnom počinje na Španskom trgu (Placa Espanya) gde se nalazi i glavna železničko-autobuska stanica. Odatle se šetnja nastavlja ulicom San Migel (San Miguel) gde nailazite na pregršt prodavnica, a ulica vas vodi do Glavnog trga (Placa Mayor). Ono što treba napomenuti jeste odlična turistička signalizacija i putokazi koji vas ukoliko ih sledite vode ka željenom odredištu. Većina se uputi ka katedrali SEU koja dominira gradom. “Katedrala svetlosti” je simbol Palme i jedna od najvećih gotskih crkava na svetu, a posebno je upečatljiva južna fasada prem Parc de la Mar sa visokim stubovima i kapijom kroz koju se izlazi do svojevrsnog vidikovca Puerta del mirador. Početkom 20. veka katalonski arhitekta Antonio Gaudi obnovio je neke delove unutrašnjosti crkve. Istorijsko jezgro grada čini splet 

uskih uličica, crkava i zanimljivih plemićkih kuća od kojih svaka poseduje izuzetno lep patio, tj. unutrašnji vrt. Veoma otmen za šetnju, ali i za šoping jeste Passeig des Born. Sa druge strane, u centru grada nalazi se četvrt Santa Katalina (Santa Catalina) sa vetrenjačama, uskim uličicama i velikim brojem restorana i barova. Ova stara ribarska četvrt postala je veoma popularna poslednjih godina, a cene nekada skromnih ribarskih kuća i stanova skočile su vrtoglavo. Paseo Maritimo, atraktivna avenija pored mora sa velikom marinom i drvoredom palmi, predstavlja svojevrsno predvorje Palme, a tu su načičkani restorani, barovi, klubovi i diskoteke. Nad gradom bdi zamak kružnog oblika nazvan Bellver upravo po izvanrednom pogledu na čitav zaliv Palme koji se sa njega pruža. Osim kulturno-istorijskih znamenitosti, zanimljivog noćnog života, bogate gastronomske ponude, u Palmi možete uživati i u šopingu s obzirom da letnje rasprodaje tradicionalno počinju 1.jula i traju sve do kraja leta.

Svi putevi na ostrvu vode ka glavnom gradu, ali i iz glavnog grada veoma lako se možete otisnuti na bilo koju stranu. Vožnja, bilo da koristite javni prevoz ili rent-a-car neće trajati duže od sat vremena. Za one koji su željni šopinga, nakon 15min vožnje vozom iz Palme stiže se do outlet sela FESTIVAL PARK, ali i do malenog mesta Santa Maria gde se nalaze poznate vinarije koje su otvorene za posetioce. Palma i gradić Soljer koji se nalazi na severu ostrva povezani su starom železnicom, a turistički vozić za 45min savlada planinu Tramuntanu i stiže na drugi kraj ostrva. Tramvaj sa stažem dužim od 100 godina saobraća na liniji od mesta Soljer do mesta Port Soljer. Boravak na Majorci treba iskoristiti kako bi se posetila i Valjdemosa, rustično mestašce u kojem ćete imati priliku da obiđete kraljevski kartuzijanski manastir sa crkvom, apotekom, monaškim ćelijama i sobu u kojoj su ljubavnici Frederik Šopen i Žorž Sand proveli davnu, hladnu zimu. Nakon romantične Valjdemose, zanimljiva je vožnja preko planinskog venca Tramuntana starim putem koji vrvi od vidikovaca, sve do mesta Deia gde se možete spustiti do jedne od najlepših stenovitih plaža na ostrvu.

Plaže Majorke su posebna priča, a veoma često i jedan od glavnih razloga zašto se turisti opredeljuju za ovu destinaciju. Teško je reći koliko je plaža na obali dugoj 555km, ali  okvirno 158 peščanih plaža, 21 stenovita i 28 šljunkovitih. Veoma lako, uz mapu i jasno određen cilj i samostalno možete stići do željene plaže. Majorka može da se pohvali odličnom mrežom puteva, a skoro celo ostrvo preseca i autoput. Ukoliko povučete zamišljenu liniju duž ostrva, od tačke A do tačke B (pod uslovom da se radi o najudaljenijim tačkama) ne treba vam više od 1h30min vožnje. Putevi su odlično obeleženi i ne predstavljaju problem ni za one koji se malo lošije snalaze. Za one koji vole avanturu i malo zahtevniju vožnju, tu je planinski venac Tramuntana sa mnogo serpentina i putem koji se, neprekidno vrludajući, provlači kroz lavirint stena. Taj put je izgrađen početkom 20. veka skromnim sredstvima i spušta se ka moru. Najpoznatija krivina je “čvor na kravati” pošto tu put pravi zaokret od 300 stepeni. Upečatljiv je i prolaz Kaval Bernat gde se put probija kroz usku raselinu između 2 stene. Upravo na severnoj obali nailazite na bajkovite plaže.

Ukoliko želite, i brodićima se može stići do pojedinih atraktivnih plaža na severnoj obali. No, na Majorci ne očekujte brodiće kao na Grčkim ostrvima, Crnogorskom primorju… Majorka je oduvek gradila svoj jedinstven imidž i trudila se da bude drugačija od ostalih. Tako će vam se ovde u ponudi naći i party boats, šoping ture brodovima, luksuzni gliseri koji će vas povesti u nezaboravnu avanturu na severu ostrva, brodovi koji vas prevoze do susednih ostrva poput Ibice i Menorke...

Na putu ka istočnoj obali, nezaobilazne su pećine. Pećine Majorke su čuvene ne samo zbog svoje veličine, nego i zbog stalagmita od koji su neki visoki puna 22m. Najpoznatiji pećinski kompleks se nalazi na istočnoj obali kod mesta Portokristo. Ovaj pećinski kompleks “Zmajevih pećina” (Cuevas del Drach) po nalogu nadvojvode Ludviga Salvadora istražio je francuski spaleolog Martel, isto kao i Hams, koje se nalaze nešto zapadnije. U Cuevas del Drach se nalazi podzemno jezero – danas efektna pozornica mnogih koncerata. Lago Martel u Cuevas del Drach se smatra najvećim jezerom te vrste na svetu. Prema legendi, u tim pećinama živeo je zmaj koji ih je branio i po njemu je pećinski kompleks i dobio ime koje danas nosi.

Majorka ne pruža samo vizuelni užitak. Prilikom istraživanja ostrva svakako ćete imati prilike da se upoznate sa raznim kulinarskim đakonijama. Lokalni kulinarski specijaliteti su  paelja (sa mesom, morskim plodovima, mešana), španska šunka (jamon Serano, Iberico), sobrasade (svinjske kobasice koje imaju ređu smesu i ljutkastog su ukusa), “pa amb oli” (hleb, maslinovo ulje, paradajz, šunka i sir), frit mallorquin (prženo povrće sa iznutricama), empanadas (pite sa mesom, povrćem), dodatak većini jela „ali oli“ (namaz od maslinovog ulja i belog luka)… Od poslastica, tu je

nezaobilazna ensaimada, slatko lisnato testo u obliku pužića posuto šećerom u prahu. Najukusniji sladoled na ostrvu ćete probati u gradiću Soljer, kao i najbolju ceđenu pomorandžu. U Valjdemosi uz kolač koji se pravi od krompira (coca de patatas) obavezno probajte osvežavajuće bezalkoholno piće “horchata” koje se pravi od badema. Tradicionalno majorkansko alkoholno piće koje se pravi od bilja je “hiebras”, a napoznatiji brend je Tunel. Taj liker zelenkaste boje svugde na ostrvu se pije nakon obeda. Postoji u suvoj i slatkastoj varijanti, a podjednako je popularan i gorki liker

palo. Dugo na Majorci nije bilo vina vrednog pomena, međutim u poslednje vreme proizvođači vina uspevaju da se nadovežu na stari kvalitet. Neka od najboljih majorkanskih vina potiču iz Binisalema i Santa Marie, mesta koje se nalazi u unutrašnjosti ostrva. Na zapadnoj obali u mestu Banjalbufar, što na arapskom znači mali vinograd na moru, pravili su belo vino od grožđa malvazija. Bilo je toliko dobro da su ga isporučivali na dvor aragonskih kraljeva. Znatno ranije tu malvaziju su pili rimski carevi o čemu svedoče rimske amfore na dnu mora ispred Banjalbufara. Među najpoznatijim vinarijama u Macia Battle, Jose Ferrer… U neograničenim količinama toče se i sangria i pivo. U Arenalu, omiljenom nemačkom letovalištu na Majorci sve odiše atmosferom Oktober festa, a jedna ulica čak nosi i ime omiljenog pića u Arenalu – Ulica piva (Bierstraße).

Kada je u pitanju izbor hotela na Majorci, imajte na umu da se turisti dosta kreću i da se malo vremena provodi u hotelu. Na Majorci postoji više zona, a najaktuelnije su: ZONA ZAPADNO OD PALME - pretežno engleski turisti (Magaluf, Palma Nova, Santa Ponsa, Paguera, Kamp de Mar... ) i ZONA ISTOČNO OD PALME - pretežno nemački turisti (Kan Pastilja, Arenal, Playa de Palma...).  U Arenalu i Magalufu obratite pažnju na lokaciju hotela ukoliko tražite miran odmor.

U zoni istočno od Palme se nalaze mesta Can Pastilla, Playa de Palma i Arenal. Spojena su dugačkom peščanom plažom. Šetalištem nuz plažu se može šetati između mesta, a od pre par godina je otvorena i biciklističko-pešačka staza ka Palmi. U ovoj zoni tradiconalno letuju Nemci, tako da je atmosfera slična Oktoberfestu. Inače, ova zona pripada opštini Palma i busevi koji povezuju mesta sa gradom voze od 6h ujutro – 1.20h uveče, a cena karte je 1,50EUR.

Zona zapadno od Palme je karakteristična po manjim uvalama, samim tim je i more mirnije u odnosu na istočnu zonu. Ovde tradicionalno letuju Englezi, a Magaluf je prestonica njihovog ludila. Autobusi su međugradski i saobraćaju kraće, a cena karte je skuplja u odnosu na istočnu zonu. Veliki broj tematskih parkova oplemenjuje sadržaj ove zone. Tu je Marineland, gde deca mogu uživati u nastupu delfina, morskih lavova u mesto Portals Nous čija marina Puerto Portals važi za najexkluzivniju na ostrvu. Osim najluksuznijih i najskupljih modela jahti i automobila, u restoranima poput Tristan, Wellies, Edi's često i rado viđeni gosti su i članovi španske kraljevske porodice koja tradicionalno letuje tokom avgusta meseca na Majorci. Promenada je modna pista ljudske taštine, a dokoličariti na njoj je postao ritual.

Vožnja od aerodroma do hotela koji se nalaze van napopularnijih zona u zalivu Palme, bilo da su u pitanju severna ili istočna obala na ostrvu ne traje duže od sat vremena.

Na severu ostrva se nalazi zaliv Alkudije dugačak oko 13km i jedna od najlepših plaža na ostrvu, Playa de Muro. Hotelska infrastruktura je odlična i u potpunosti prilagođena porodičnom odmoru, dok je stari grad Alkudija opasan srednjovekovnim zidinama i mesto gde sa malo hoda možete otići daleko u prošlost. Za one koji traže malene, skrivene uvale (cala) istočna obala predstavlja pravi izbor, a jedno od najšarmatnijih mesta je Cala d’Or koje asocira na Grčku po arhitekturi.

Kao što je logično, i ova priča kao i sve druge trebale bi imati zaključak. Međutim, o Majorci su pisali mnogi. Ovo ostrvo inspirisalo je pisce, pesnike, slikare i mnoge druge. Svi su joj se vraćali, a to samo znači da sa Majorkom nikada niste na “adios” već na “hasta la proxima”, tj. do sledećeg viđenja… Do onog trenutka dok ne otvorite nova poglavlja  koja će vas povesti u novu avanturu…

Oluja nad Majorkom, M. Bekler

 “Priroda je ovde stvorila sve što pesnik i slikar mogu da zamisle: moćnu celinu sa beskrajno mnogo neiscrpno različitih pojedinosti, maštovite oblike, jasne konture, nesagledive dubine – sve je to već prisutno, umetnost nema šta da doda.” Žorž Sand

Palma de Majorka

“Na prvi pogled je teško odgonetnuti biće Palma de Majorke. Potrebno je da se s večeri švrlja tajanstvenim uličicama starog grada što liče na klance…”, Žorž Sand.

Porto Pi

Luka koja predstavlja svojevrsno predvorje glavne luke Palme, zaštićena velikim lukobranom. To ime nosi i elegantan restoran u Palmi koji se nalazi na strmini ispod Castell de Bellver, ali i tržni centar preko puta luke.

Real Club Nautico

Real Club Nautico s pravom nosi real u svom imenu. Klub je osnovao Alfonso XIII, deda španskog kralja Huana Karolosa, a Huan Karlos koji je strastveni jedriličar, odavde svake godine započinje svoju čuvenu regatu Copa del Rey. Kraljeva jahta pri tom uvek uđe u najuži krug favorita.

Castel de Bellver

Ovaj zamak kružnog oblika nazvan je po izvanrednom pogledu na čitav zaliv Palme koji se sa njega pruža. Zamak sa elementima romaničkog stila podignut je 1309. godine i u svojoj dugoj istoriji imao je različite namene: bio je dvorac za zatočene gusare, ratne zarobljenike, plemiće pale u nemilost i političke protivnike kao i pribežište u koje se narod sklanjao od napada pirata.

Llotja

Zgrada nekadašnje trgovinske berze u Palmi ističe se upečatljivom gotskom arhitekturom – ugaone kupole, ukrašeni visoki prozori, veliki portal sa figurom anđela. Građevina je završena 1451. godine i delo je Giljerma Sagrere i jedno od najlepših zdanja španske gotike. Žorž Sand o Lonji piše: “Lonja je građevina koja je na mene ostavila najjači utisak. Njene neuobičajene proporcije ni najmanje ne umanjuju utisak harmoničnosti i lepe jednostavnosti koju izaziva.”

La SEU

Katedrala je podignuta na mestu nekadašnje džamije, a izgradnja je započeta 1230. godine, a završena je tek 1604. da bi kasnije bilo izvršeno nekoliko rekonstrukcija. “Katedrala svetlosti” je simbol Palme i jedna od najvećih gotskih crkava na svetu. Brodovi crkve su visine preko 40m, a posebno je upečatljiva južna fasada prema Parc de la Mar sa visokim stubovima i kapijom kroz koju se izlazi do svojevrsnog vidikovca Porta del mirador. Rozeta iznad apside sastavljena je iz 1236 komadića stakla, te je po broju delova nadmašuje samo rozeta u Bogorodičinoj crkvi u Parizu. Početkom 20. veka katalonski arhitekta Antonio Gaudi obnovio je neke delove unutrašnjosti crkve. U kraljevskoj kapeli sahranjeni su majorkanski kraljevi Žaume II i Žaume III.

Puerto Portals

Najexkluzivnija marina na Majorci, koja se nalazi nekoliko km jugozapadno od grada Palma. Puerto Portals, otmena luka mesta Portals Nous je mesto gde se mogu videti fensi kafići, restorani, butici, besna kola elitnih marki, luxuzne jahte… Najpoznatiji restorani su Tristan, Wellies, Edi's… Čest i rado viđen gost u Tristanu je španski kralj, Huan Karlos. Promenada je modna pista ljudske taštine, a dokoličariti na njoj je postao ritual. To nije Majorka jeftinog turizma, Majorka sa negativnim imidžom ostrva na kojem u hotelima-spavaonicama letuju ljudi s plitkim džepom što se po ceo dan prže na suncu.

Isla de la calma – Ostrvo tišine

Uprkos ogromnom broju turista postoji i tiha Majorka. Nalazi se u unutrašnjosti ostrva, po strani od ciljeva masovnog turizma. Iza svetlozelenih listića što se srebrnasto presijavaju i čvornovatih stabala maslina, tu se kriju pitoreskne finke, blag povetarac u januaru, talasi mora belog behara bagrema, uski putevi i senke vitkih čempresa.

Finke

Poželjna adresa za one koji žele mesto gde se živi u miru i u skladu sa prirodom. Uglavom se nalaze u unutrašnjosti ostrva, udaljene od turističkih zona. Standardnoj slici finke pripadaju maslinjaci i stable bagremova, ovce i koze. To su nekadašnja feudalna dobra (sa više zgrada i velikim vrtom), kao što je npr. imanje La Granja kod Esporlesa), ili češće seoska imanja koja su tek uz puno truda uspevala da ishrane svoje vlasnike. Danas su mnogobrojne finke propale i napuštene, ali sve je više onih koje njihovi novi vlasnici, uglavnom Nemci, obanvljaju. U okviru agroturizma, finke su postale sve popularnije i za turistički boravak na Majorci.

Sa Kalobra

Smeštena u kamenitom zalivu nedaleko od Soljera, Sa Kalobra je pre svega poznata po svom izuzetnom položaju. Pošto su joj u zaleđu stenoviti planinski obronci, teško je dostupna sa kopna. Međutim, stići kopnenim putem do Sa Kalobre prava je avantura ako se ide kroz kanjon Toren reke Parejs. Čitava 4 km put vodi naniže, po glatkim stenama i kamenitim stepenicama uske klisure. No, u zaliv se može stići i putem dugim 12km i sa mnogo serpentina koji se, neprekidno vrludajući, provlači kroz lavirint stena. Taj put je izgrađen 1932. skromnim sredstvima i spušta se ka moru. Najpoznatija krivina je “čvor na kravati” pošto tu put pravi zaokret od 300 stepeni. Upečatljiv je i prolaz Kaval Bernat gde se put probija kroz usku raselinu između 2 stene.

Manastir Ljuk

Ljuk predstavlja najznačajniji manastir na Majorci. Nalazi se u maloj uvali usred planinskog masiva Serra de Tramuntana, okružen gustim šumama. U manastiru se odaje pošta Bogorodici tamne puti nazvanoj “La Moreneta” koju je, kako kaže legenda, svojevremeno našao neki pastir. Manastir je poznat i po horu dečaka Escolania de Lluc. Od 16. veka su se blavets  pevale na katalonskom jeziku, pa i u vreme Frankove diktature kada je taj jezik bio potisnut. Manastir Ljuk je najvažnije mesto hodočašća na ostrvu. Godišnje ga poseti preko million ljudi. Jednom godišnje se održava Marxa a Lluc, kojoj prisustvuje oko 25.000 hodočasnika.

Coves

Coves de Arta predstavlja sistem pećina nedaleko od Arte, koji zalazi u planinu gotovo pola km. Pećine su čuvene ne samo zbog svoje veličine – a neke su toliko velike da se mogu porediti sa katedralom La Seu – nego i zbog stalagmita od kojih su neki visoki puna 22m. U taj sistem pećina kod Kanjamela ulazi se kroz otvor koji se nalazi 40m nad morem. Na Majorci ima dosta ovakvih pećina u kojima su živeli praistorijski stanovnici ostrva, zbog toga i nazvani pećinski ljudi. Kasnije su stanovnici u pećinama sahranjivali umrle, a u vreme piratskih napada u njima su nalazili poslednje utočište. Poznate su i tzv. “Zmajeve pećine” kod Portokrista. Ove pećine je po nalogu nadvojvode Ludviga Salvadora istražio francuski spaleolog Martel, isto kao i Hams, koje se nalaze nešto zapadnije. Coves del Drach se ubrajaju među najveće i najlepše pećine Evrope. U njima se nalazi podzemno jezero – danas efektna pozornica mnogih koncerata. Lago Martel u Coves del Drach se smatra najvećim jezerom te vrste na svetu. Prema legendi, u tim pećinama živeo je zmaj koji ih je branio.

Kabrera

Kabrera ili “Kozije ostrvo” pripada maloj grupi ostrva koja se nalaze ispred rta Salines na jugoistoku Majorke. Smatra se da su već u doba Rimljana koze obrstile vegetaciju ostrva. U 6 v.p.n.e. Kartaginjani su na ostrvu podigli neku vrstu trgovačke stanice. Legende čak kažu da se na ovom ostrvu rodio veliki kartaginski vođa Hanibal. Kasnije  je Kabrera dugo bila sklonište za pirate koji su napadali i pljačkali Majorku. U vreme Napoleonovih ratova  postala je kažnjeničko ostrvo na kome je život izgubilo preko 5.000 francuskih ratnih zarobljenika. Danas je ovo pusto ostrvo prirodni rezervat pod zaštitom države. Na njemu se nalazi samo manja ispostava španske vojske. Tvrđava nad zalivom nekadašnje luke, sa koje se pruža veličanstven pogled, potiče iz 14. veka.

Dragonera

Nije izvesno da li je ovo ostrvo obraslo makijom, a koje se nalazi ispred zapadne obale majorke, ime dobilo zbog karakteristične siluete ili zbog toga što na njemu živi mnoštvo jedinih preostalih zmajeva – salamandera i drugih retkih vrsti guštera. Nenastanjeno ostrvo dugo 4km i visoko preko 300m ranije je služilo kao skrovište pirata. Danas je prirodni rezervat pod zaštitom države i prža utočište mnogim vrstama morskih ptica.

Es Pla

Naziv velike nizije između planinskih lanaca Serra de Tramuntana na severozapadu i Serra de Llevan na istoku ostrva. Nizija nije potpuno ravna, već blago zatalasana, a na mnogim brdašcima se nalaze sela. Intenzivno se koristi za poljoprivredu. Plodno zemljište delimično sadrži i pustinjski pesak koji se, donet vetrom iz Sahare, taložio milionima godina.

Snabdevanje vodom

Dve najznačajnije akumulacije vode na Majorci su veštačka jezera na planinskom masivu Serra de Tramuntana: Gorg Blau i Kuber. Pošto svakog leta ostrvu preti nestašica vode, nivo vode u ovim jezerima se pomno kontroliše. No, i kada su obimne padavine u zimskim mesecima, to nije dovoljno za izdašno snabdevanje vodom. Tokom sušnih meseci Majorka je upućena na snabdevanje vodom iz Ebra koja se dovozi na ostrvo tankerom iz Taragone, zatim na tehničku vodu koja se dobija recikliranjem i na vodu iz velikih bunara. Tek je 1999. godine nedaleko od aerodroma podignuto je prvo postrojenje za desalinizaciju morske vode. Prema legendi, postoji podzemna reka koja sa španskog kopna, ispod mora, vodi sve do južne obale Majorke; navodno je čini čista voda sa Pirineja. Ta reka, međutim, nije do sada pronađena, niti je verovatno da zaista postoji. Izvori na Majorci ožive samo kad na ostrvu padne kiša.

Reconquista

12.septembra 1229. godine ratna flota kralja Žaumea I Aragonskog je sa svoja 143 broda uplovila u zaliv Santa Ponsa. Sa brodovima je na kopno prešlo 12.000 pešadinaca i 1.500 konjanika. Još istog dana je započeta borba sa arapskom vojskom. Bila je to prava klanica, a na obema stranama je bilo ogromnih gubitaka. Španci su izgubili neke od svojih najistaknutijih plemića. Ipak, Žaumeova vojska je pobedila. Brzo je stigla i do Palme koja se u to vreme zvala Medina Mayorqa. Hrišćanska vojska je uspela da osvoji glavni grad ostrva koji je prethodno preko 3 veka bio pod vlašću Mavara. Arapi su naime već 707. napali Majorku, a 903. osvojeno je čitavo ostrvo koje će nadalje pripadati emirate Kordobe. Žaumeova pobeda je okončala tu epohu. Na samom isteku 1229. slomljen je poslednji otpor Mavara. Medina Mayorqa pala je u ruke vojske Žaumea I, El Conquistadora. Grad je opljačkan, a velika mavarska džamija je srušena. Na njenom mestu, kralj Žaume I je postavio temelje današnje katadrale.

Spomenik u Santa Ponsi u obliku krsta čuva sećanje na Žaumea I koji je 1229. povratio Majorku iz arapskih ruku. Naime, on je u zalivu Santa Ponse ukotvio svoju moćnu flotu, a na mestu gde je sada krst jedan mladi plemić je zaboo kraljevu zastavu.

Vino Mallorquin

Uzgajanje vinove loze na Majorci ima dugu tradiciju. Ali, pre stotinak godina je filoksera uništila vinograde, pa dugo nije bilo ni grožđa ni vina. Ili barem vina vrednog pomena. Tek u poslednje vreme uspevaju proizvođači vina da se nadovežu na stari kvalitet. Neka od najboljih majorkanskih vina potiču iz Binisalema, mesta koje se nalazi u unutrašnjosti ostrva, kada se iz Palme krene ka Inki. Na zapadnoj obali u mestu Bunjalbufar, što na arapskom znači: mali vinograd na moru, pravili su belo vino od grožđa malvazija. Bilo je toliko dobro da su ga isporučivali na dvor aragonskih kraljeva. Znatno ranije tu malvaziju pili su rimski carevi o čemu svedoče rimske amfore na dnu mora ispred Bunjalbufara. Na jugoistoku ostrva u području oko Felaniča i Manakora ima pristojnih vina: šardone, kaberne sovinjon, merlot…

*  šardone vinarije “Jaume Mesquida” iz Poreresa

*  vino Blanc de blancs vinarije “Jose Ferrer” iz Binisalem

Hierbas

Legenda kaže da je liker na bazi trava (hierbas) pre 6 vekova bio eliksir koji je Ramona Ljulja vratio u život. Taj liker zelenkaste boje svugde se na ostrvu pije nakon obeda. Postoji u suvoj i slatkastoj varijanti. Bazira se na rakiji od anisa, a njegov karakterističan ukus potiče od mnoštva trava od kojih je načinjen. Podjednako je popularan i gorki liker palo koji se dobija od plodova rogača i pije se sa ledom, kao aperitiv. Veruje se da su taj liker proizveli monasi, kao lek protiv malarije.

Ensaimadas

Toplo mirisno pecivo u vidu pužića, nacionalno pecivo Majorke – nekad vazdušasto i samo posuto šećerom u prahu, nekad punjeno džemom ili slatkom pavlakom i zaliveno rastopljenim šećerom. Neki smatraju da potiče od Mavara, ali to je malo verovatno s obzirom da je pečeno na svinjskoj masti (saim) po čemu je i dobilo naziv. Testo se pre nego što se ispeče u tradicionalnim pećima (forns) premaže mašću.

Serrano

Veoma ukusna pršuta dobijena od planinskih svinja (na šta upućuje reč serra, odn. planina) koje se hrane žirovima. Još poznatija i skuplja je jabugo koja se dobija od crnih svinja iz Andaluzije.

Pa amb oli

Po prepečenom seljačkom hlebu poprskanom masliinovim uljem, eventualno natrljanim belim lukom i malo posoljenim, poređaju se kriške paradajza, sir ili režanj pršute serrano, ranije hrana siromašnih, a sada jedan od specijaliteta Majorke.

Allioli

Majonez (salsa mohonesa) je dobio ime po gradu Mahon na Menorki. Ukoliko mu se doda i beli luk, na majorkanskom dijalektu se zove allioli. Servira se uz ribu i meso, ali se maze i na hleb.

Cafe

Za razliku od obične crne kafe - café solo, café con leche (na majorkinu café amb llet) servira se sa mlekom. Ponuda uključuje i druge vrste kafe: café expres (espresso), café cortado (kratka kafa sa malo mleka) i carajillo (spreso sa konjakom).

Cappuccino

Lanac kafeterija na čitovom ostrvu, a polako se proširuju i na ostale delove Španije i sveta. U ulici San Miguel, u pešačkoj zoni Palme Cappuccino je smešten u kneževskoj palati Can Ques.

Can Joan de S'Aigo

Kafeterija  i hram čokolade u Palmi. Nalazi se u uskoj uličici Carrer Sanc, u starom jezgru grada, nedaleko od Placa Major. Jedan od njenih stalnih gostiju bio je Huan Miro.

Huan Miro

Slikar i vajar, Huan Miro živeo je u Palmi od 1956. do svoje smrti 1983. godine. Rodio se 1893. godine u Barseloni, kao sin časovničara. Kako je porodica njegove majke poticala iz Palme, dogodilo se da mali Miro prve crteže nacrta kad mu je bilo 12 godina na letovanju u Majorci. Kasnije je dugi niz godina živeo u Parizu. Miro je bio jedan od osnivača nadrealizma i najpopularnijih umetnika svog doba. Među prvim kupcima njegovih dela bili su Ernest Hemingvej i Pablo Pikaso. Huan Miro se 1929. oženio Majorkankom Pilar Žunkoza. Već tridesetih godina Miro prvi put izlaže u SAD. Kad je 1936. Franko u Španiji razbuktao građanski rat, Miro se angažovao na strani španske republike. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. među najznačajnijim exponatima ubrojeno je, pored Pikasove slike “Gernika” i jedno Mirovo platno.To platno je nestalo. Miro se 1940. pred nemačkom invazijom povukao iz Francuske i prvi put preselio u Palmu. Tu  je naslikao najveći deo svojih “Konstelacija”, ciiklusa od 22 slike malog formata koje prikazuju zodijačke znake. Smatra se da ga je inspirisala katedrala La Seu – raznobojna svetlost koja prodire kroz vitraže njenih prozora i gregorijanski korali. Od 1942. Miro ponovo živi u Barseloni, zatim u Parizu i Njujorku, ali se 1956. vraća na Majorku, gde provodi gotovo još četvrt veka do svoje smrti. Miroov atelje danas pripada kulturnom centru “Fundatio Pilar y Juan Miro”, nedaleko od Palme, gde se može razgledati Miroova umetnička zaostavština.

Fredrik Šopen i Žorž Sand

Ovo dvoje ljubavnika su proveli jednu usamljeničku zimu na Majorci. Taj čudan boravak na ostrvu protekao je u znaku ljubavi i odbojnosti, sreće i bolesti.

Fredrik Šopen rođen je u Varšavi 1810. godine kao sin Francuza i Poljakinje. Mladi kompozitor i pijanista otišao je u Pariz gde je postao miljenik pariskih salona. Nastojanja Žorž Sand da na Majorci izleči Šopena od tuberkuloze nisu urodili plodom. Zdravlje mu se i dalje pogoršavalo. To ipak nije uticalo na njegovo stvaralaštvo. Dok je Žorž Sand sa svojom decom obilazila ostrvo, Šopen je komponovao. Na Majorci je nastao najveći deo njegovih preludijuma. Preludijumi ovog Poljaka mogu se okarakterisati kao elegantni, strasni, često setni. O njima Žorž Sand piše: “To su remek-dela. Mnoga od njih podsećaju na vizije monarha što su se oprostili od ovog sveta i pesme koje su pojane nad njihovim grobom. Druga su pak, mada setna, veoma nežna, treća puna tuge: očaravaju sluh, ali paraju srce.” Dve godine pre nego što će Šopen, dočekavši samo 39-u godinu, umreti, prekida se njegova veza sa Žorž Sand. Prekid su izazvale intrige Solanž, ćerke Žorž Sand koja je u svojim čarkama sa majkom tražila podršku od Šopena.

Žorž Sand (1804-1876) Pravo ime književnice je Amantina Aurora Lucija Dipen, a udajom je postala baronesa Dideva, no taj brak nije dugo trajao. Njen otac je bio potomak Avgusta II Snažnog, saksonskog nadvojvode i poljskog kralja, a majka “siromašno dete Pariza” čije poreklo Žorž Sand nikada nije krila. Odrasla je na imanju Noan, gde se još kao devojčica navikla na mušku odeću prilikom jahanja. Extravaganta Žorž Sand je šokirala parisko društvo izgledom i ponašanjem: nosila je muška odela, pušila cigaru i propovedala ideal individualne slobode. Sa 18 godina se udala za Kazimira, sina barona Didevan i ubrzo rodila sina Morisa. Njena ćerka Solanž je plod vanbračne veze. Pseudonim Žorž Sand je nastao kada je sa svojim ljubavnikom  Žilom Sandom napisala prvu kratku priču. Time je doživela preobražaj i postala atrakcija u književnom svetu. Pripisuju joj se ljubavne veze sa Francom Listom, Onoreom de Balzakom i Hektorom Berliozom. Najpoznatija je, međutim, njena dugogodišnja veza sa Frederikom Šopenom, sa kojim je neko vreme živela u dvorcu Noan, u Francuskoj, nasleđenom od oca. Navodno je Šopena i Žorž Sand upoznala ljubavnica Franca Lista, Mari d'Agu koja je bila prilično ljubomorna na Žorž Sand. I mada je isprva Šopen Žorž Sand ocenio kao “neprivlačnu ženu”, sve više ga je privlačila, da bi najzad sa njom proveo punih 8 godina. Na početku veze Žorž Sand je nagovorila Šopena da “medeni mesec” provedu na Majorci, pa su tako 8.novembra 1838. parobrodom “Mallorquin” stigli u Palmu. Sa njima su bili njeno dvoje dece – ćerka Solanž i sin Moris - kao i dadilja Amalija. Njihov dolazak na Majorku se može protumačiti brigom Žorž Sand za Šopenovo i Morisovo zdravlje. Kako Majorka u to vreme još nije bila osposobljena za zdravstveni turizam, pravi razlog se krije u vezi sa mladim Kreolcem u kojoj je Žorž Sand bila pre Šopena. Malfij, mladi Kreolac je bio Morisov kućni učitelj, a kada je primetio da ga Žorž Sand vara sa Šopenom pokušao je da je ubije. Između njih je uleto neki poljski grof, a Žorž Sand je uspela kočijom da pobegne kod svog prijatelja, španskog konzula. On joj je savetovao da se skloni na neko vreme u inostranstvo kako bi izbegla Kreolčevu osvetu i izbegla skandal. Španski konzul je predložio Majorku. Žorž Sand i Šopen su odvojeno putovali iz Pariza, da bi se sastali tek u Perpinjanu odakle su zajedno produžili na Majorku. Prvo su nekoliko dana proveli u Palmi kojom je Šopen bio oduševljen. Uživao je u rajskom vazduhu i tirkiznom nebu, kao i u pesmama Majorkanaca i njihovom sviranju gitare. Ubrzo su se preselili u unutrašnjost ostrva na imanje “Son Vent”. Opravdanost vetra se potvrdila i tokom zime. Vetar je uskoro počeo da prodire u sve otvore i pukotine trošne kuće. Šopenovo zdravstveno stanje se pogoršalo i počeo je da pljuje krv. Vlasnik se uplašio Šopenove bolesti i otkazao im. Odlučili su da pređu u kartuzijanski manastir u Valjdemosi. Šopen je bio pun pouzdanja i pisao: “Živeću u prekrasnom manastiru, podignutom na najlepšem mestu koje se može zamisliti”. Žorž Sand je pak zapisala u svojim sećanjima da su se njihova očekivanja ispunila: “Kartuzijanski manastir bio je divan i sav pod bršljanom, behar u dolini tako čaroban, vazduh na visini na kojoj smo bili tako čist, more na horizontu tako plavo”. U Valjdemosi su našli utočište iza debelih manastirskih zidina i smestili se u prostranim, mada spartanski uređenim sobama. Žorž Sand se požrtvovano brinula o svojim pacijentima. Šopen je svirao i komponovao na običnom majorkanskom klaviru, njegov plejel je stigao na Majorku neposredno pred njihov povratak u Pariz. U Valjdemosi su nastali preludijumi, jedna balada, jedna poloneza i jedna mazurka. O kišnim kapima te vlažne i hladne zime  i njihovom delovanju na Šopena, Žorž Sand će kasnije napisati: “U njegovoj mašti i njegovoj muzici postale su suze što sa neba padaju u njegovo srce.” No, Šopen je patio zbog lošeg vremena i često je padao u depresiju. Dok je Šopen komponovao, Žorž Sand je pisala roman “Spiridon”. Tek kasnije će tih 100 dana na Majorki ovekovečiti u knjizi – “Un hiver a Majorque” – “Zima na Majorci”. Iako je Žorž Sand ponela uglavnom negativne utiske, u knjizi ima i mnogo skrivenih izjava ljubavi tom ostrvu. Izdržali su do sredine februara: 13.februara 1839. okrenuli su leđa Majorki i parobrodom “El Mallorquin” otplovili za Barselonu. Žorž Sand je zapisala: “Iz kartuzijanskog manastira otišla sam koliko radosna toliko i ispunjena bolom.” U knjizi, oslanjajući se na skice koje je načinio njen tada 15-godišnji sin Moris, Žorž Sand opisuje lepote ostrva, ali i teškoće na koje su nailazili, između ostalog u kontaktu sa stanovnicima ostrva. Dok isprva majorkanske seljake  opisuje kao “blage i dobroćudne, miroljubive, mirne i strpljive”, nešto kasnije će napisati da majorkanski seljak “izgovara molitve, ali je sujeveran kao divljak, i bez oklevanja bi prožderao svoje sunarodnike kada bi to bio lokalni običaj i kada ne bi bilo dovoljno svinja. Bez imalo griže savesti će prevariti, slagati, zasuti nekog pogrdama, pa i opljačkati”. Da bi se spasla čast Majorkanaca, mora se reći da ni sama Žorž Sand nije verovala u te reči.

Ramon Ljulj

Ramon Ljulj je najpoznatiji sin majorke. Rođen je 1235. godine. U Palmi je proveo zaštićeno detinjstvo privilegovanih, da bi potom stupio na kraljev dvor. Kao mlad čovek, Ramon je bio poznati ženskaroš. Međutim, kasnije se zamonašio i postao filozof. Kao mladić je jurio za ženama i izazivao priličan broj skandala. Iako ga je kralj privenčao sa jednom plemkinjom, to ga nije sprečilo da se i dalje udvara na sve strane. Jednom prilikom je baš preterao. Naime, jurio je za jednom udatom ženom koja je bežeći od njega uletela u crkvu, a on za njom sve do oltara. Tu će odigrao događaj koji mu je promenio život. Žena je otkopčala bluzu kao što je Ramon verovatno i priželjkivao, međutim njene grudi su bile izjedene gubom, a ona je izjavila: “Moj ljubavnik je smrt”. Upravo taj njen gest i reči su bile dovoljne da se Ramon povuče iz zemaljskog života i postane pobožni hodočasnik. Neko vreme je živeo sam na brdu Randa i meditirao. Bio je posvećen izučavanju hebrejskog i arapskog. Pisao je pesme i teološke spise i objavio preko 250 knjiga u kojima je katalonski dobio rang književnog jezika, zbog čega ga Katalonci i danas visoko uvažavaju. U mestu Miramar je osnovao školu jezika za misionare koji se spremaju na putovanje, a is am je pod imenom Rajmundus Lulus putovao u zemlje Severne Afrike i Bliskog Istoka. S 80 godina je otputovao u Tunis i Alžir, gde ga je prema legendi kamenovala grupa fanatika 1316. Međutim, prema drugoj legendi on ipak nije stradao pošto je uz pomoć tajnog eliksira izvidao rane  i posvetio se alhemiji. Još 10 ili 15 godina nakon njegove smrti pod njegovim imenom su se pojavljivali razni alhemijski spisi. Navodno je živeo u Milanu, kao i u Londonu, a pričalo se i da je za engleskog kralja Edvarda III napravio toliko zlata da je ovaj kralj time finansirao rat protiv Francuza. Priča se da je doživeo starost od 118 godina. Ramon Ljulj je proglašen svecem. Njegov spomenik se nalazi u Palmi, nedaleko od Park de la Mar.

Ludvig Salvador

Nadvojvoda Ludvig Salvador od Habsburga i Toskane bio je kraljevskog porekla i blistava, excentrična ličnost. Sin velikog vojvode od Toskane rodio se 1847. u Palati Piti u Firenci, i na listi mogućih naslednika austrougarskog prestola bio na 3. mestu. No njega nije zanimao dvorski sjaj već se opredelio za život “autsajdera”. Posle studija prirodnih nauka stvorio je ime kao naučnik i istraživač i napisao mnogo knjiga sa detaljnim opisima pojedinih geografskih celina, npr. Liparskih ostrva. Svojom jahtom na parni pogon “Nixe” obišao je u istraživačkim putovanjima pola sveta. Legendarnim su ga učinile njegove mnogobrojne ljubavne veze, ne samo sa ženama već i sa muškarcima. Majorkanac Antonio Vives bio je njegov sekretar i ljubavnik. Na Majorku je “arxiduc”, kako su ga zvali na Balearima, stigao 1967. kad mu je bilo samo 20 godina i odmah se zaljubio u ostrvo. 3 godine kasnije je odlučio da se tu nastani i odatle plovi u Afriku, Aziju i Ameriku. Kupio je imanja “Miramar”, “E'Estanca” i “Son Marroig”, kao i gotovo svu zemlju na prostoru od 10km od Valjdemose i Deje na severozapadnoj obali. Ovaj nećak austrijskog cara Franca Jozefa održavao je posebnu vrstu prijateljstva sa caricom Elizabetom, zvanom Sisi, koja mu je bila srodna duša i 2 puta je posetila Majorku. Ona je bila izuzetno inteligentna, obrazovana i angažovana žena. Njen muž, Franc Jozef i njena svekrva Sofija su smatrali da je Sisi u dubini duše antimonarhista. Kao i bavarski vojvoda Max, njen otac, i Sisi je imala republikanske ideje. Veoma se zalagala za prava naroda, posebno mađarskog. Njena putovanja, a sigurno i putovanje na Majorku, bila su bekstvo od totalno konzervativnog muža i monarhističke kule  od slonovače u Beču. Ludvig Salvador je govorio 14 jezika i bio je jedan od začetnika ekološke svesti. Nije dozvoljavao da se na njegovom imanju slomi makar i grana nekog drveta i nastojao je da seljake upozna sa svojim shvatanjima zaštite prirode. Njegovo sedmotomno delo “Baleari”, koje je na pariskoj Svetskoj izložbi 1899. dobilo zlatnu medalju, predstavlja prvi detaljan opis Balearskih ostrva. “Don Ballearos”, kako su ga zvali, finansirao je istraživanje “Zmajskih pećina” (Coves del Drac) koje je izveo francuski spaleolog Marten, a u planinskom masivu Serra de Tramuntana prosekao staze za jahanje koje i danas koriste planinari i ljubitelji prirode. Zakleti neženja plave krvi zaljubio se u ćerku majorkanskog stolara, Katalinu Omar, obrazovao je, učio stranim jezicima i upoznavao sa svetom vodeći je sa sobom na neka od svojih putovanja. Prilikom ptovanja u Jerusalim 1905. godine, Katalina Omar se prema zvaničnoj verziji zarazila leprom i umrla iste godine.Kad je izbio Prvi svetski rat, car Franc Jozef je pozvao svog rođaka natrag u Austriju, a Ludvig Salvador se povukao na porodično imanje “Brandajs” u Češkoj gde je umro 1915. Mada njegovi posmrtni ostaci počivaju u Beču, na Majorki se stalno nailazi na njegove tragove. Preporučuje se poseta njegovoj palate “Son Marroig” koja se nalazi na strmom obalom između Deje i Valjdemose.

KristoforKolumbo

Otac Kristofora Kolumba bio je, navodno, gusar i švercer iz Felaniča. Sa porodicom je morao da pobegne sa Majorke i tako je dospeo u Đenovu, gde je mogao lakše da se sakrije. Mladi Kristofor je odrastao u Italiji, a ime Kolon se pojavljuje kasnije, dok je boravio u Portugalu. Poznato je da nije sačuvan ni jedan Kolumbov spis na italijanskom, a bolje je govorio katalonski nego italijanski i kastiljanski. Inače, Majorkanski kartografi su uživali izuzetan ugled, a mahom su bili Jevreji. Često se može čuti tvrdnja da je Kolumbo bio španski Jevrejin koji je prešao u hrišćanstvo. I njegov brat, Bartolomeo radio je kao kartograf, prvo u Lisabonu, a zatim je prešao u Francusku.

C'an …(C'an Pedro) = Pedrova kuća

Son …(Son Marroig) = vlasništvo porodice Marođ

Atalaza

Tako se zovu kule osmatračnice koje su bile podignute oko celog ostrva i obrazovale svojevrstan lanac u okviru kojeg se dimnim signalima upozoravalo na opasnost od napada pirate. Uglavnom potiču iz 15. i 16.veka kada je Majorka  bila na meti turskih i arapskih pirata. Kako su ove kule uglavnom na istaknutim mestima obale – stenovitim liticama ili vrhovima brda, sa njih se pruža izuzetan pogled. Tako se sa Ses Animes vidi čitava strma obala oko mesta Bunjalbufar, a iz kule Atalaya d'Alcudia, podignute na brdu visine preko 400m, široka panorama Rta Formentor, pa čak i po vedrom danu, i ostrvo Menorka. 

Llaut

Majorkanski ribarski brodići pripadaju vrsti zvanoj leut koja se javlja širom Sredozemlja i verovatno potiče od Feninčana. Te drvene barke plove uz pomoć tradicionalnog trougaonog jedra, tzv. latinskog, koje se razvija sa jarbola, a kosnik je dugačak i uveliko štrči ispred pramca. Za majorkanske brodiće tipična je i upadljiva statva na pramcu. Otvori na palubi  ovih nevelikih, ali veooma izdržljivih čamaca zatvoreni su drvenim poklopcima. Danas većina leuta ima i dizel-motore, često i jače. Majorkanski brodići stekli su poklonike među ljubiteljima jedrenja koji ih sa ljubavlju restauiraju.

Modernism mallorqui

Tako se zove balearski jugendstil koji se razvio relativno kasno, tj. 1902. godine na Majorci. Presudan podsticaj dobio je od arhitekte Antonija Gaudija. Gaudijev učenik Žoan Rubio, majorkanske arhitekte Gaspar Benazar i Fransesk Roka, kao i “umetnik u kovanju gvožđa” Ljuis Forteza Rej prihvatili su taj uticaj i izgradili brojne zgrade u jugendstilu u Palm ii Soljeru.Ljubitelji majorkanskog jugendstila treba u Palmi da vide fasade zgrada L'Aquila i Can Fortesa-Rei koje se nalaze na Placa Marques del Palmer.

Mares

Naziv svetllog kamena peščanika, tipičnog za Majorku, kojim su na mnogim kućama oivičeni vrata i prozori. Danas se uglavnom vadi u blizini Santanjija. Kamenolom iz kojeg se dobija dugo je bio ozloglašeno sklonište pirata i švercera.

Siruells

Glinene lule uobličene u različite figure (konjanici, žene, bikovi…). Pretpostavlja se da potiču iz doba Feničana i Kartaginjana. Turisti ih rado kupuju, a sakupljao ih je i Huan Miro.

Talajoti

Kultura talajota je nastala na Majorci otprilike 2.000 godina p.n.e. Za nju su karakteristične građevine nastale sastavljanjem kamena (tehnika zvana i kiklopska javlja i na Sardiniji, Malt ii Korzici). Oko centralne kule, na šta se prvenstveno naziv Talajot odnosi, razaznaju se ostaci prostorija okruglog ili kvadratnog oblika. Na Menorki se nalaze i misteriozne taule, naime svojevrsni stolovi sa kamenom pločom teškom više tona postavljenom na kameni blok visine oko 5m. Tokom vekova ostaci talajota stradali su i utoliko što se iz njih vadio kamen.

Tancas

Majorkanski naziv za kamene međe, ne više od 1m, koje se, kako se čini beskrajno nižu uz puteve, razdvajajući njive i polja i čuvajući obradivu zemlju od erozije. Međe su građene suvom tehnikom, naime uglavljivanjem kamenja nepovezanog malterom, ponegde ih prekida rešetkasta ograda od krivih maslinovih grana i karakteristične su pre svega za sliku jugoistoka ostrva. Upečatljiivije od ravničarskih su međe koje oivičavaju terasaste vrtače na strmim obroncima. Muškarci vični pravljenju međa izvornom tehnikom zovu se margers, a njihovo znanje na Majorki se i danas izuzetno ceni.