Novogodišnji praznici u Španiji

Dani uoči dočeka Nove godine su pravo vreme za slavlje i radosti. Početak novog godišnjeg ciklusa. Za mnoge novi početak, sa kojim ostavljaju sve brige i tuge u prošloj godini. Različite kulture imaju svoje specifičnosti u dočeku nove, nastupajuće godine. Tradicije i običaji posebni su za svaku regiju, zemlju i narod. Kao i u većini drugih zemalja, početak decembra meseca obeležava se kićenjem gradskih ulica, izloga, restorana, kafea, i kuća, koji će upriličiti prazničnu atmosferu i doneti osmehe stanovnicima gradova. Osećaj da Nova Godina stiže, čini da ljudi vedrije gledaju na svet oko sebe. Španija i temperamentni Španci, imaju više značajnih dana pre Novogodišnje noći ali i nakon nje.

Važan dan je 22. DECEMBAR, DAN NAJVEĆE LUTRIJE ŠPANIJE, koji datira još od 1763. kada ga je proglasio Carlos III. Svake godine se ova lutrija održava istog dana, jer je vredna kao simbolički momenat utvrdjivanja proslava Nove Godine u Španskom narodu.

24. DECEMBAR JE DAN NAZVAN “NOCHEBUENA”, ILI BOŽIĆNO VEČE. Uz bogat meni, Španci proslavljaju ovaj dan. U zavisnosti od regiona, smenjuju se glavna jela na trpezi, ali najpoznatije jelo koje se sprema na ovaj dan je pečenje, i to jagnjeće ili praseće (Castilla León, Castilla la Mancha, i u Madridu), ćuretina ili pečena patka (Andalusia), morski plodovi u velikim količinama (u priobalju). Od dezerta, često spremaju slatkiše koji su poreklom Arapski, od meda, jaja i badema, i piju piće cava, špansko penušavo vino.

25. DECEMBAR JE DAN BOŽIĆA, NAZVAN “NAVIDAD”, koji se slavi tradicionalno kao i u većini zemalja na svetu. Slavlje se nastavlja od predjašnjeg dana.

Špancima, kao i svim drugim ljudima sveta, DOČEK NOVE GODINE predstavlja pravu radost. Okupljaju se porodice, prijatelji i u pesmi i veselju dočekuju ponoć zajedno. Nova godina na Španskom jeziku kaže se „NOCHEVIEJA“, u kojoj svi građani očekuju spektakularni vatromet u ponoć. Još od davnih vremena, priređuju vatromete u čast dolaska Nove godine, uz pravljenje velike buke! Prema starim verovanjima, buka i vatra teraju zle duhove, i donose radost i dobru sreću.

Običaj koji je vezan za Špance je da u Novogodišnjoj noći dok otkucava ponoć, pojedu 12 ZRNA GROŽĐA, koje će doneti sreću za svih 12 meseci u narednoj godini. Veruje se da će nova godina biti srećna i uspešna za svakoga ko uspe da pojede svih dvanaest zrna u toku poslednjih 12 sekundi stare godine. Ovaj običaj vuče korene iz 1909. godine, kada su alikantinski vinogradari, kako bi spasli od propadanja i prodali veliki višak grožđa koje je te godine izuzetno dobro rodilo, izmislili ovaj običaj, prema hronikama iz tog vremena. Najpoznatije grožđe koje se jede uoči ponoći je Vinalopé, upravo iz Alikantea. 

Kako je vreme prolazilo, običaj se nadograđivao drugim, manje više izmišljenim ritualima, koji su se prenosili od usta do usta, a sve u cilju da se prizove sreća, ljubav, zdravlje. Tako na primer, novogodišnje noći treba obući nov donji veš - ako se priželjkuje ljubav, onda treba nositi crveni donji veš, ako se želi novac, onda donji veš treba da bude žute boje. 

Takođe se veruje da za tu noć treba dobro očistiti kuću i izbaciti sve staro, a takođe da treba nazdraviti sa zlatnim prstenom u čaši i na jednoj nozi. Piće te noći mora biti penušavo vino, jer se veruje da mehurići koji se stvaraju pri sipanju su mehurići sreće. Takođe neki bacaju čašu vode kroz prozor, jer se veruje da time udaljavaju i odstranjuju tugu i nesreću od sebe i svog doma. Međutim, najukorenjeniji i najpraktikovaniji običaj koji se praktikuje u noči novogodišnjeg dočeka su dvanaest zrna grožđa. Broj dvanaest je izabran zbog dvanaest meseci koje ima godina, svaki otkucaj i svako zrno za po jedan mesec u godini. Širom Španije ponoć se obično dočekuje na trgovima i ulicama i uz zvona crkvi i vatromet, sugradjani čestitaju jedni drugima dolazak Nove Godine, i raduju se trenutku! U Madridu, tradicionalno se okupljaju u ponoć na trgu Puerta del sol, u Barseloni je to nekad bio trg Plaza Katalunja, a sada je Tore Agbar (Žan Nuvel). U drugim gradovima takođe su glavni trgovi mesta gde se ljudi sakupljaju kako bi zajedno pojeli zrna gržđa i čestitali jedni drugima novu godinu. Neki proizvođači su u ovom običaju videli izuzetnu priliku za dobar poslovni potez, te se počev od 2000. godine mogu kupiti konzervice sa 12 oljuštenih zrna grožđa bez semenki.

Takodje je običaj pojesti ČOKOLADU SA KEKSOM, ili čokoladne kolačiće, u ranu zoru prvog jutra Nove godine koja će sa puno slasti završiti celonoćno slavlje.

Još jedan važan datum vezan je za 6. Januar Nove godine - Dan Tri Kralja - "Los Reyes Magos". Sveta tri kralja, nazvani još Biblijski magi, sveta tri cara ili sveta tri mudraca, bili su neobični stranci koji su, prema hrišćanskom predanju, došli iz daleka pokloniti se novorođenčetu Isusu. Njihova imena su Baltazar, Melkior i Gaspar. Prema Evanđelju po Mateju, došli su s istoka u Jerusalim, da se poklone Isusu. Pratili su zvezdu repaticu, betlehemsku zvezdu. U Jerusalimu, ih je primio kralj Herod, koji ih je želeo prevariti, s ciljem da mu kažu, gde se Isus rodio, tako da ga može ubiti. Kada su pronašli Isusa, darovali su mu tri dara: tamjan (kao Bogu), zlato (kao kralju) i plemenitu mast, smirnu (kao čoveku). Potom im Bog zapovedi, da se ne vraćaju Herodu i vrate se drugim putem u svoju zemlju. Tri kralja su predstavnici poganskih naroda, koje je Bog pozvao u svoje kraljevstvo, time što im je javio rođenje Spasitelja. Poslije smrti tri kralja njihove relikvije su odnešene u Carigrad, nakon što ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije otišle u Milano, a zatim i u Keln u nemačku katedralu, gde su i danas. Melkior je zaštitnik putnika i Svetskog dana mladih, a Baltazar obolelih od epilepsije. Praznik se slavi 6. januara, u pitanju je katolički praznik i neradni dan. Praznikom Bogojavljenja ili Tri kralja zaključuje se središnji skup božićnih običaja.U Španiji, svaki od mudraca predstavlja po jedan continent - Evropu Melchior, Aziju Gaspar i Afriku Baltazar.

Dan pre toga, 5.januara, održava se parada o dolasku Tri Kralja, i stanovnici gradova izlaze na trgove i ulice gde učestvuju u slavlju povodom dolaska Gaspara, Melkiora i Baltazara u njihov grad! Najveća parada održava se u Barseloni, gde Tri kralja dolaze brodom do obale gde ih dočekuje radosno stanovništvo i gradonačelnik Barselone i kočijama odlaze do centralne arene Olimpijskog stadiona, i na tom putu deci dele slatkiše i bombone. U noći 5.januara, deca svoje cipelice ostavljaju na terasama, prozorskom simsu ili na vidljivom mestu u kući, da bi im Gaspar, Melkior i Baltazar u toj noći ostavili poklone. 6. Januara se tradicionalno sprema dezert koji se zove “Roscón de los Reyes”, veliki kolač u obliku prstena ukrašen sa kandiranim voćem, simbolično predstavljajući prsten sa rubinima i safirima koji je ukrašavao odore od Tri Kralja, Gaspara, Melkiora i Baltazara. Negde unutar kolača je iznenađenje, i ko ga od ukućana pronađe postaje krunisan Kralj ili Kraljica tog presvetog dana.

Sun Escape destinacije

Head for the sun this winter

Sejšeli:

Prosečna temperatura u decembru: 27°C
Prosečna količina padavina u decembru: 281mm
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 12 hrs

Republika Sejšeli je ostrvska zemlja razgranatog arhipelaga od 115 ostrva u Indijskom okeanu, udaljena oko 1.500 kilometara istočno od kopna Afrike i severoistočno od ostrva Madagaskar. Sejšeli, s procenjenih 84.000 stanovnika, ima najmanji broj stanovnika od svih afričkih država. Sejšeli - ime koje asocira na rajsku lepotu, poznato je širom sveta upravo po tome što lici na ’’zemaljsku bajku’’,pocev od zelenih vrhova, preko prašuma, do plaža posutih peskom mekim poput pudera uokvirenih granitnim stenama gde su jedine stope upravo vaše. Dugo smatrano kao ekskluzivno odmaralište bogatih i poznatih, ovaj raj na zemlji sada postaje dostupan sve vecem broju putnika koji žele da dožive ostvarenje sna o ’’putovanju svog života’’ Narodna muzika sadrži više različitih uticaja i moda, uključujući evropske "contredanse", polku i mazurku, francuski folk i pop, Sega sa Mauricijusa i Réunion, taarab, soukous i druge pan-afričke žanrove, polinezijske i indijske muzike. Ostrva uživaju u blagodetima tropske klime tokom cele godine i sva se, osim najudaljenijih i nenaseljenih, nalaze daleko van pojasa ciklona tako da nema ekstremnih vremenskih prilika. Na Sejšelima vlada tropska klima sa dva godišnja doba. Od novembra do aprila je visoka sezona sa prosečnom trmperaturom između 25 – 33C. Period monsuna sa severozapada traje od maja do oktobra ali se temperatura zadržava od 22 – 29C. Sejšeli su van ciklonskog pojasa i jaki orkani i vremenske katastrofe su vrlo retke.

Viza se dobija na aerodromu, izlazna taksa koja se plaća na izlazu iznosi 40$, Sejšeli su zemlja večitog sunca gde harmonija predstavlja način života.

Tropski izolovani arhipelag koga čini preko 100 ostrva sa prostranim egzotičnim plažama, belim peskom, palmama i tirkiznim okeanom. Sejšeli leže stotinama kilometara daleko od Afrike u zapadnom delu Indijskog okeana.  Očaravajuća priroda, koralni grebeni, apsolutna tišina bez tračka buke, bez malarije, i opasnih životinja. Veliki broj plaža je totalno ocepljen od ljudi, skroz su puste, ali često i nepristupačne.  Tokom čitave godine temperatura je idealna za zabavu na vodi i u vodi. Ronjenje je jako popularno. Moguće je i iznajmljivanje čamaca i razgledanje ostrva u sopstvenoj režiji.

Službeni jezici su sejšelski kreolski, engleski i francuski. Kreolski najviše podseća na francuski što se vidi iz najprostijih izraza: bonzour (dobar dan), orevwar (doviđenja).

Ukoliko na Sejšele dolazite avionom, direktno slećete na glavno ostrvo koje nosi ime Mahe, koje okuplja 90% stanovništva i na kojem ćete naći najbolju ponudu hotela. Turisti najčešće odluče da se ovde stacioniraju, i odavde organizuju dalje akcije. Saobraćaj normalno funkcioniše, iako u glavnom gradu postoji samo jedan semafor. Vozi se po britanskim pravilima – levom stranom trake. Na ostrvu Mahe smešten je i glavni grad Viktorija, jedna od najmanjih prestonica na svetu sa svega 25.000 stanovnika. Tu se nalazi i odlična pijaca sa velikim izborom egzotičnog voća, povrća, začina, i naravno ribe čiji se mirisi razležu na sve strane. Vizuelno jako primamljivo, ali i neprijatno za osetljivo čulo mirisa. Simbol ovog minijaturnog grada je l’horloge, umanjena kopija Londonskog Big Bena, ujedno i sećanje na britansko kolonijalno doba. Oko njega se niže par zgrada, pošta, banke i botanička bašta, velika turistička atrakcija. Gradom dominiraju drvene kućice koloristično dekorisane. Poslednjih godina ulice su malo modernizovane, ali grad je i dalje daleko od urabanog i atraktivnog. Od istorijskih vrednosti tu su Nacionalni muzej u kojem se možete sresti sa istorijom Sejšela, i Prirodno istorijski muzej u kojem ćete videti koje su sve životinje naseljavale i danas još uvek naseljavaju ostrvo.

Na Sejšelima ćete sresti i endemičnu biljku coco de mer, jedinstvenu vrstu palme čiji zreli plodovi dosežu do 25 kg. Nazivaju je i double coconut i može se naći na svega dva ostrva, Praslin i Curieuse.

Praslin je drugo po veličini ostrvo. Od ostrva Mahe potrebno je oko 20 minuta letom ili sat vremena brodom. Na ovom ostrvu se nalazi Anse Lazio, jedna od najlepših plaža na svetu. U samom jezgru ostrva je Vallée de Mai, parče prirode pod zaštitom UNESCO. Poznato je i po endemičnim pticama Bulbul i tamnom papagaju.

La Dique je ostrvo koje se najčešće fotografiše. Ovde se još uvek oseća kolonijalni duh u starim kolibama na plantažama. Do ovog ostrva se dolazi jedino preko Praslina, feribotom za oko pola sata, iznajmljenim luksuznim helikopterom, biciklom, ili kolima koje vuku volovi. Automobila gotovo da nema. Ostrvo je poznato po stenama neverovatnih oblika. Idealno je za one koji bi da ne rade apsolutno ništa već žele da se izležavaju na divljim plažama tropske harmonije.

Do ostrva Silhouette potrebno je oko 20 minuta vožnje helikopterom od ostrva Mahe. Gledano iz ptičije perspektive ovim ostrvom dominira Morne Dauban, brdo od 750 m. Ostrvo je idealno za lagane šetnje kroz tropske šume i razgledanje drevnih kreolskih kućica, plantaža kafe i avokada.

Denis je koralno ostrvo 80 km od ostrva Mahe. Idealno je za ronjenje jer u svojim dubinama krije najrazličitije vrste ribe. Obala je prilično stenovita, a u pesku pojedinih plaža kornjače polažu svoja jaja.

Bird Island je najsevernije ostrvo, raj za ljubitelje ptica. Od maja do oktobra, u periodu kada se izležu jaja, predstavlja pravu atrakciju. Na ovom ostrvcu svoje utočište našla je i Esmeralda, najstarija i najtamnija kornjača na svetu. Na ostrvu je smešten samo jedan hotel i izvan njega ne živi gotovo niko. Upravo zbog toga, ptice se uopšte ne plaše ljudi.

Ostala ostrva su znatno manja i uglavnom preovlađuju korali. Jako su primamljiva za ronioce. Kristalno more nudi najrazličitije vrste kojima raspolaže Indijski okean od kitnjastih papagaj i leptir riba do tuna i ajkula. Uz malo sreće naići ćete i na morske kornjače. Tu se sreću i zanimljivi ostaci brodova. Danas su potpuno obrasli i udomljavaju veliki broj morskih stanovnika.

Kuhinja: Riba je osnova svega. Na Sejšelima se kombinuje hrana iz raznih krajeva sveta. Iz Indije su pokupili razne vrste karija od onih eksplozivno ljutih do nešto blažih često sa aromom kokosovog mleka. Iz Kine stiže pirinač i sve od pirinča, iz Francuske mirisni sosovi i začini. Svi ovi sastojci kombinuju se sa ribom iz Indijskog okeana i najrazličitijim tropskim voćem i povrćem.

VIZA: Viza nije potrebna.

HOTEL: http://www.tripadvisor.com/Hotels-g297798-Mahe_Island-Hotels.html CONSTANCE HOTELS & RESORTS

AVIO: ETIHAD OD 826EUR

Kanarska ostrva: 

Prosečna temperatura u decembru: 24°C
Prosečna količina padavina u decembru: 11mm
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 7 hrs

Ova grupa ostrva uživa izuzetnu klimu, konstantnih blagih temperatura tokom čitave godine i prelepim plažama od finog peska. Na Kanarskim ostrvima vlada večito proleće. Temperature među sezonama variraju za nekih 6 °C, dok su mesečne temperature u proseku od 18 do 24 stepena. To znači da su uslovi tokom čitave godine pogodni za kupanje. Usled svoje geografske pozicije, neka 4 stepena od Severnog Tropika i veoma blizu afričkoj obali, ostrvska klima postaje suptropska. Kanarska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, jugozapadno od Španije i severozapadno od Afrike, dok su postavljena direktno ispred obale Maroka. Kanarska ostrva čini sedam većih ostrva (Gran Canaria, Fuerteventura, Lanzarote, Tenerife, La Palma, La Gomera i El Hierro) i nekoliko manjih. Zanimljivo je da je svako ostrvo radikalno drugačije od drugog, geološki gledano, i svako ostrvo je priča za sebe. Iznenađujuće prelepi predeli, visokih planina prekrivenim snegom neposredno do samih plaža, su dodatne atrakcije. Temperatura vode varira od 22 stepena leti do 19 stepena zimi. Na La Palmi, Tenerifima i Gran Kanarima naići ćete na tropske kiše, s vremena na vreme, dok su Fuerteventura i Lancarota veoma suve i obećavaju sunčane dane gotovo bez prekida.

Domaća kuhinja Kanarskih ostrva kombinuje tradicionalne španske recepte sa afričkim i latino-američkim uticajima. Ovde možemo naći brojne recepte koji u sastavu imaju ribu, voće i povrće. Kanarska ostrva imaju svoj specifičan način izrade sira i kačkavalja. Egzotična voća su osnova mnogih deserta i slatkiša. Pečene banane su jedno od delikatesa. Izbor vina je velik, a još jedno od alkoholnih specijaliteta jeste rum od meda.

Preporuka: Tenerife

VIZA: Nije potrebna.

AVIO: cena od 291EUR na naviše

Kankun:

Prosečna temperatura u decembru: 29°C
Prosečna količina padavina u decembru: 85mm
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 6hrs

Pre četiri decenije, Kankun je bio pusto ostrvo i imao je veoma mali broj stanovnika. Nalazi se u skoro zaboravljenom regionu Kariba, koji se sastoji od serije peščanih dina u obliku broja 7. Neki delovi ostrva su široki samo 20 metara. Obala je bila močvarna, a plaže neistražene. Čak i njegovo ime nije bilo jasno, Kankun - jedna reč napisana sa dva K, što znači gnezdo zmija na Maja jeziku. Kankun je grad u  jugoistočnom Meksiku, u saveznoj državi Kintana Ro i osnovan je sedamdesetih godina. Prvi hoteli otvoreni su 1974 godine. Danas se Kankun sastoji iz dva odvojena, i sasvim različita dela: hotelske i gradske zone. U Kankunu postoji oko 140 hotela sa oko 24.000 soba. Godišnje u njega stigne oko 4 miliona posetilaca. Dnevne temperature u Kankunu se kreću od 26 stepeni u januaru, do 32 u junu. Tokom noći temperature su od 18 do 25 stepeni. U Kankunu postoji nekoliko manjih ostataka civilizacije Maja, a oko 240 kilometara od grada nalazi se čuveno arheološko nalazište Čičen Ica koje je pod zaštitom UNESKO-a. Treba imati na umu da su plaže u Kankunu podeljene na severnu i istoču. U severnom delu se Playa Las Perlas i Playa Linda koje su odlične za sportove na vodi pogotovo za ronjenje i posetu farmi kornjača u blizini Isla Mujeres. U istočnom delu Kankuna su plaže: Playa Ballenas, Gaviota Azul, San Miguelito and Playa Delfines; mnogo mirnije, ali povremeno vetrovite i poznate kao raj za one koji zimu vole da provedu na suncu.

VIZA: Potrebna. Besplatna viza za turistički boravak. Pribavlja se u Ambasadi u Beogradu.

HOTEL: http://www.tripadvisor.com/SmartDeals-g150807-Cancun_Yucatan_Peninsula-Hotel-Deals.html

AVIO: cena oko 1.291EUR

Dubai:

Prosečna temperatura u decembru: 31°C
Prosečna količina padavina u decembru: 2mm
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 9 hrs

Dubai je najveći od sedam emirata koji čine Ujedinjene Arapske Emirate. Glavni grad ovog emirata se, takođe, zove Dubai i u njemu živi oko 1,3 miliona stanovnika. Ovo je najprogresivniji emirat u UAE i poznat je u svetu kao jedna odnajatraktivnijih turističkih destinacija. Ceo grad ima veliki broj luksuznih hotela I tržnih centara, a jedan od njih je toliko veliki da je u njega stala i cela skijaška staza! Najviša zgrada na svetu Burdž Kalifa se nalazi upravo u Dubaiju isto kao i jedini hotel sa 7 zvezdica, a to je Burdž al Arab. Ulazni hol je najveći na svetu, viši od Ajfelove kule, a hotel je u obliku jedra ribarskog brodića, urađen tako po želji samog emira Dubaija. Iako leži u Arabijskoj pustinji, posetilac ne stiče utisak pustinje pošto Dubai obiluje zelenim površinama I brojnim fontanama, peščani pustinjski predeli su ono što se nalazi oko grada. Dubai nema prirodnu reku, ali ima prirodni zaton. Ovaj zaton poznat je kao reka Dubai, proširavan je i produbljivan, tako da sada predstavlja vrlo dobar i siguran plovni put. Najpoznatija plaža Dubaija je Jumeirah Beach Park, privlačna zbog belog peska i tirkizno plave vode. Ova plaža je mesto za sve, tu su igrališta za decu, a za one malo starije, napravljen je prostor za rekreaciju, tu su restorani, mesta za piknik i pripremu roštilja. Napravljen je i mali amfiteatar gde se izvode muzičke i scenske predstave. Ovde se nalazi i veliki broj privatnih klubova i restorana u kojima se turisti mogu osvežiti posle napornog dana na suncu.

Viza: POTREBNA, Mada se šuška da će UAE ukinuti vize građanima Srbije.

AVIO: cena se krece od 360EUR – direktni letovi FlyDubai I let do Abu Dabija Etihadom odakle je organizovan autobuski transfer do Marine Dubai.

Maroko:

Prosečna temperatura u decembru: 23°C (Agadir)
Prosečna količina padavina u decembru: 48mm (Agadir)
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 7 hrs (Agadir)

Kraljevina Maroko je zemlja na severozapadu Afrike. Izlazi na Atlantski okean i Sredozemno more. Graniči sa Alžirom na istoku i Zapadnom Saharom na jugu. Uz obalu severnog dela Maroka klima je mediteranska, a u unutrašnjosti nešto oštrija, s hladnijim zimama i toplijim letima. Količina padavina opada od severa prema jugu; najjužniji delovi zemlje pripadaju Sahari. Najveća i najpoznatija od tri afričke kraljevine, razdvojena od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. To je zemlja sa mnogobrojnim i jako izraženim prirodnim i društvenim kontrastima. U istim granicama su plodne ravnice, preko 4000 m visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze usred nepregledne Sahare, gotovo 3000 km atlantskih i preko 500 km mediteranskih obala i predivni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa koji neobično podsećaju na alpske pejzaže po kojima je Maroko prozvan „afričkom Švajcarskom“. Planinski vrhovi na severu pokriveni su snegom veći deo godine. Glavni grad je Rabat, a najpoznatiji - čuvena Kazablanka. Agadir je čuveno letovalište na obali Atlantika. Smešten je na južnom delu atlantske obale Maroka i predstavlja turističku atrakciju pre svega zbog svoje geografske lokacije – smešten je u mirnom zalivu sa ogromnom peščanom plažom, a okružen je planinama Antiatlas i pustinjom Saharom. Za razliku od većine marokanskih letovališta na Atlantiku, Agadir je zaklonjen od jakog vetra i talasa sa okeana i zbog toga je omiljen među turistima kojima je glavni cilj opuštanje na pesku i moru. Zaliv Agadira je ogroman, plaže su peščane, a glavna plaža je duga i retko kada je gužva. Osim toga, ako volite mir i tišinu, lako ćete u okolini grada naći usamljene uvale koje često možete imati samo za sebe. Zbog geografskog položaja i prosečne dnevne temperature od 20˚C u januaru, Agadir je jedna od omiljenih zimskih destinacija, pogotovo za građane sa severa Evrope. Klima je skoro savršena preko cele godine, tako ni u najtoplijim mesecima, julu i avgustu, vrućine nisu nesnosne. Ulice su široke, hoteli su moderni, a kafei su projektovani u evropskom stilu, tako da je Agadir daleko od tradicionalnog Maroka. To je savremen, užurban, i dinamičan grad sa 200.000 stanovnika u centru i skoro 700.000 na čitavom ataru.

VIZA: Potrebna. Pribavlja se u Ambasadi u Beogradu.

HOTEL: Iz hotelskog lanca RIU

AVIO: cena oko 787EUR

Cape Verde (Zelenortska ostrva):

Prosečna temperatura u decembru:  27°C
Prosečna količina padavina u decembru: 9mm
Prosečan broj sunčanih sati u decembru: 7hrs

Zelenortska Ostrva ili Zelenortska Republika nalaze se u severnom delu Atlantskog okeana. Ova Ostrva zauzimaju površinu od 4000 km2 i imaju preko 500.000 stanovnika. Zelenortska Ostrva sastoje se od nekoliko većih i manjih ostrva; severnu ostrvsku grupu, tj. ostrvsku grupu Barlavento čine: Santo Antao, Sao Visente, Santa Lucija (jedino nenaseljeno ostrvo), Sao Nikolau, Sal, Boa Vista, a južnu ostrvsku grupu, tj. ostrvsku grupu Sotavento čine: Maio, Santijago, Fogo i Brava. Tu su još i ostrva: Branko, Raco, Santa Katarina, Santa Kruz, Sao Filipe, Tarafal... Glavni grad Zelenortskih Ostrva je Praja, koja je ujedno i njihov najveći grad. Praja je glavni trgovački centar i luka iz koje se trguje kafom, šećernom trskom i voćem, a razvijen je i ribolov. U Praji živi preko 125.000 stanovnika. Stanovnici Zelenortskih Ostrva uglavnom su doseljenici iz Portugala, ali i afrički robovi. Klima Zelenortskih Ostrva dosta je blaža u odnosu na afričko kopno, a sve to zbog mora koji okružuje ovo Ostrvo. Temperature su umerene, pa tako u periodu od decembra do juna beleži se najviše 21 C, od jula do novembra 27 C. Padavine su retke, a samim tim česta je pojava suše. Za vreme zime može doći do pojave gustih oblaka, ali i pored toga, sunčani dani su normalna pojava tokom cele godine. Najčešća asocijacija na Zelenortska Ostrva, sigurno je muzička umetnica Sezarija Evora (Cesária Évora), kraljica morne, tradicionalnog ostrvskog melosa. Druga važna odlika jesu vulkanski krajolik i beskrajno duge peščane plaže, a treći posebna ostrvska atmosfera, isprepletena muzikom i vedrim duhom stanovništva. Zabava na otvorenom uz zvuke morne, kreolske verzije portugalskog fada, nešto je što se ne propušta, a ukusno sveže voće i voćni sokovi, kao i riblji specijaliteti delikatesi su koji govore o vrlo jednostavnom načinu života. Ova i dan-danas pomalo izolovana ostrva tek čekaju pravi turistički bum i već ih sada mnogi upoređuju s Kanarskim ostrvima od pre nekoliko decenija. Sigurno je da će ubrzo i ovaj deo egzotike postati pomalo iskvaren, ali danas ga još uvek odlikuje poveća doza tradicionalizma i atmosfera koja odiše tim duhom. Najstarije od svih ostrva (prvo naseljeno) jeste Sal, koje je ime dobilo po soli, jednom od glavnih prirodnih bogatstava. Poznato je po osam kilometara dugoj peščanoj plaži Santa Marija, koja je i najbolja ciljna tačka za istraživanje ostrva. To mesto je odlično odredište za surfere i ljubitelje aktivnog odmora na plaži. Od decembra do maja vetar duva bez prestanka celi dan, a ako želite da krenete u istraživanje ostrva, veoma lako i jednostavno možete iznajmiti automobil ili bicikl. Na ostrvu se nalazi i međunarodni aerodrom i većina turističke infrastrukture. Najsevernije ostrvo arhipelaga je Santo Antao, gde se zahvaljujući kvalitetnom vulkanskom tlu proizvodi većina voća i povrća. Još uvek spada među najmanje razvijena ostrva ovog arhipelaga koji većinom posećuju turisti u potrazi za avanturističkim turama. Najveća turistička ponuda ostrva svodi se uglavnom na treking rute, ali i na posetu fabrikama koje proizvode čuveni zelenortski rum - grog. Ukoliko želite da se kupate na plažama prekrivenim tamnim vulkanskim peskom, a da pri tome zaobiđete gomile turista koje obično hrle u gomilama na ostrvo Sal, krenite na malo ostrvo Sao Nikolau, koje se smestilo između ostrva Sal i Sao Vinsente. Pored toga što ima predivne mirne plaže, odlikuje ga i planinski teren prekriven poljima i seoskim imanjima.

VIZA: Potrebna.

HOTEL: Iz hotelskog lanca RIU

AVIO: cena oko 1.046.EUR